Чим споменемо реч "шота" одмах помислимо на игру која се, нажалост, игра на свакој српској свадби. Порекло имена шота долази од имена Шота Галица, жене србо-мрсца "качака" (одметника) Азема Бејта из села Галице (1889-1924), који је својевремено харао по Косову и Метохији. Шота Галица је након мужевљеве смрти зулумћарила и предводила одметнике. Ево приче о томе:

У српском народу сачувано је сећање на ужасан догађај када је Шота ухватила шесторо српске деце, чобанчади код стада, на планини Мокри, повезала их, наложила ватру и све их бацила у огањ. Док су деца горела, Шота је са "качаницима" играла своју игру око ватре, оргијала и певала: "Шоте, мори шоте / шоте машала / давно желим шоте, мори, шоте, да те играм ја!"

На месту страдања невине дечице подигнута је спомен-плоча која је стајала до краја Другог светског рата, када су је комунисти уклонили како би сачували "братство и јединство". Проверите сами на интернету: Азем Бејт је идол Шиптарима на форумима. Планина Мокра налази се на северозападу Косова. За Шоту Галицу (често и Шота Гаљиница) пронађено је право име: Qerime Halil Galica.

Текст о томе је написао свестеник из Републике Српске у листу "Светосавско звонце". Објављен је почетком 2007. "Шота" није настала тако давно да се људи не би сећали, односно знали како је настала.

Најлакши начин је одмах на почетку рећи музици: "без шоте". Потрудимо се да се никада више не веселимо и не играмо уз ту злочиначку песму! Најмање сто можете да учините је да кад се свира та песма седнете на своје место, замислите како је било тој деци која су жива изгорела и како је било њиховим родитељима. Значи, да се не веселите, јер за то стварно нема повода! Цена наше инфериорности и незнања је сувише скупа да себи ЈОШ један пут у историји дозволимо "братство и јединство" преко крви и костију наших предака, наше деце и нашег народа.

Александар Вељић