Rodonačelnici spontano izgovorene lirsko-epske navijačke gluposti nastale u euforiji ili sportskom razočarenju. Pobednici internog takmičenja”brže, više, gluplje”.
Novinari nezbrinuti i potencijalno nesposobni za veće poduhvate u drugim redakcijama dočekali su svojih pet minuta u trenucima kad je ova zemlja dobijala razne sportske šampione i svojim prostim bićem pokušavali da doskoče veličini trenutka koji im se, nama za nesreću, zalomio da dočaraju u okviru svojih redovnih aktivnosti. Nevešti, nesposobni, ponekad i glupi, ali spontani i prirodni, postali su nepresušan izvor mnogih svakodnevnih komentara i prepričavanja šta su nekad rekli…i….uobrazili se…postali zvezde…sad se napinju i vežbaju, guše spontanu glupost i radovanje, a zbog kladionica i sličnih organizacija zarađivanja razviše ljubav prema šesnaestoj peruanskoj fudbalskoj ligi, hongkonškim psima trkačima i mnogim, mnogim znojenjima što se zovu sport…
I u sportskom novinarstvu sve je više učesnika, sve manje pravih šampiona… mnogo više obične gluposti, a sve manje bisera...