Odeš da vodiš program promocije knige, nisi pročitao šta treba da prezentuješ, dobiješ fasciklu, bace te na stage, kreneš da čitaš i polako se smeješ samom sebi jer je pisac nepismen, brka padeže, maši vremena, očigledno da nije imao cenzora, a ti sve to čitaš kako piše i umireš od sramote, a najgore svi ostalis se smeju tebi jer misle da imaš problema sa latinicom.