- Mama, tata, ovo je Kristina.
- (keva) Jasna, drago mi je, jao sine što ti je lepa...
- (ćale) Vladimir drago mi je, čekaj - da nisi slučajno Pere Zgembe mala?
- J jesam, da...
- Aaa pa vidim ja poznato mi dete, ima lika - znaš, Zgemba i ja smo svojevremeno držali onu pečenjaru na ćošku tamo kod Krilove, dobra lova bila, posle se on dao u kriminal jebiga al ti si tad još bila mala, sećam se...
- (keva) Vladimire, ne budi Srdjan već skokni do maksija, vidi leba ti da li im je onaj lenor freš još na akciji, pa uzmi dva plava, nemoj ljubičasti kao prošli put...Ajde ajde pohitaj. Izvini srećo, moj muž je ponekad malo neumesan.
- Ma ništa šta vam je, baš ste divni!
- Jao hvala, ko lutka si mi lepa (gleda iskosa muža koji pokunjeno odlazi); znaš, pomislim ponekad, s kim sam pravila ovog mog debilka, još je ispao odličan.