Кад паднеш испит за који си се дуго спремао, па зато одеш да пијеш, где се одвалиш ко стока, па онда седнеш у кола да се вратиш у свој мизерни стан, али на путу до куће чукнеш од позади неку будалу са Порше Панамером, јер је стао из неког, њему знаног разлога, у месту, и јел те, природно, има далеко боље кочнице од твог југића, распадне ти се југић (и то предња страна, задња је одавно прогледала), њему ништа, ал позове хитну, јер се забринуо да га боли врат, јадан, и већ знаш где ће то да иде, изгубиш 3 сата чекајући пандуре, одведу те на трежњење и напишу пријаву, одеш после тога у казино, како би зарадио паре за милионску одштету батице ког си опалио, уложиш и пукнеш последњу црвену, у року од Чавићевих 100м делфин, вратиш се кући, где су ти искључили интернет, али се логујеш на Вукајлију преко телефона, где си имао неке минуте, а тамо, милине, остала ти још једна расположива дефиниција за тај дан.