Srpski sindrom
Posebna vrsta oboljenja utkana u dve spirale svakog Srbina. Radi se o tome da kada treba da se pomogne i pogura bilo kakva nada u sportu, nauci ili nekoj sličnoj disciplini, novčano naravno, nikoga nigde nema. Kada ta neka nada uspe, i kada dolazi do priznanja iste, svi su tu da potapšu po ramenu i kažu naše gore list. Nešto slišno buđenju nacionalizma. Đoković, vaterpolisti, koparkaši, Čavić, Tesla, Bora Dugić, Pantela, Jasna Šekarić, Isidora Bjelica, Rašo Kindać, Miša Tumbas, ja.
Ja: Tata daj mi kinte malo i blagoslov za put moram da idem u Beograd da skidam mrak sa očiju našao sam dovoljno ludu da mi da! Sve sam osmislio, i put, i gde ću, i šta ću i kako ću, sve samo mi daj blagoslov!
Tata: Dijete jesi li ludo šta ćeš ti da jebeš nemaš ni metar i šumsku jagodu! Ne dolazi u obzir!
Ja: Dobro, nemoj posle da se ljutiš kad ti budem bežao od kuće.
Tata: (smeje se i ne veruje da ću da pobegnem)
Pobegao ja, odradio posao, postao čovek, jebač, sav onako ponosan na sebe, matori naravno ne veruju šta se desilo. Dolazim kući, ima šta da vidim.
Tata (hvali se pred pola muške šire familije i pola komšiluka kući, kao da je slava): I moj bre sin, vidi ga ponos moj, otišao u Beograd, sam, alo sam vidiš kolki je ljubi ga tata da jebe neku! Ih krv tatina!
Ja: A gde si bio pička ti materina kad si mi trebao!?
Istinita priča koja pokazuje kakav smo mi to narod.
Komentari
Definicija ti je dobra,ali mi se primjer ne sviđa.
Mislim da roditelji pomažu kolko mogu,a da je to u većini slučajeva veoma malo.
Oni koji mogu pomoći a neće su vlast i država...ipak+Poenta je da hocu da kazem da sam jebao, ali ima istine u primeru zato sto se hvalimo tek kada uspe neko bez da pomognemo.
Пример је говно, и нема малтене никакве везе са дефиницијом. На страну што таква ситуација није само у Србији већ у 90% земаља. -