To je glas kome verujemo. Pouzdan, smiren, racionalan, nosi novine pod miškom, pruža odmeren korak u sport papučama i objašnjava unucima kako se oštri kosa. On ima ozbiljne ruske brkove, nosi šubaru, stare kožne kapute, ucrvane cipele iz podruma, krpljene štofane sive pantalone, a ponekad i šešir, od slame ili od platna. Jer šta god on obuče ne dovodi se u pitanje. Ko postavlja mnogo pitanja eliminiše se iz publike tako što ga gospoda u crnom galantno izvedu iz sale i više ga niko nikad ne vidi. Taj glas zvuči kao hibrid Valjevca, Sremca i Bosanke. Reči kaplju sa usana odmereno, kroz nos, pravilno, što obavezuje umereno sporiji izgovor, reči su naglašene, jednostavne i familijarne, tako da im svaki čovek lako otvori vrata. Ovo ne kaže legenda ali sam sad izmislio, kada je jedan pastir našao u kori jednog drveta ispucalu knjigu, dunuo je prašinu sa korica i naišao na sveti zapis proroka Muhameda: "ko pročita ovaj tekst dobiće hipnotičke sposobnosti i sveti blagoglagoljivi napitak. Napitak se nalazi u pećini na tri milje jugozapadno odavde." Dobri pastir je pročitavši sveti kanon ostavio svojih sto ovaca i uputio se prema pećini. Našao je napitak i sasuo ga u dušnik, jezik je počeo da kovitla po ustima, a slova počevše izlaziti iz usta, kao iz supice iz kesice. Njegovi sinovi, Kain i Avelj, zadržali su genetski materijal očev i počeli širiti porodicu od Valjeva do Subotice sa ciljem pokoravanja ostatka Srbije samopožrtvovanjem i blagoglagoljivošću i prevrtljivošću sremačkom. Period inkubacije oštrice doktrine Pastirove trajao je do 21. veka, veka kada je samosvest srpska otupela i otvorila vrata svakojakoj bolesti i fukari bez razlike. Ni došljak izbeglica nije imun mačvanskoj retorici, netremice gleda u Mačvanina i veruje u svaku reč, teško je dvesta jutara orati, dvadeset krmača napojiti i koce za paradajz u bašti pobosti; krvav je to život i Sremcu u Beogradu svi se zato trebaju klanjati, ima vrućine odgovoriti i za gradom ridati što klasje stasito salomi i da onaj što mercedesa vozi ništa vredniji od seljaka nije vikati. I onda svojem iznajmljenom stanu doći i kljunove naslednika hranom napuniti i Bogu se na bogatstvu zahvaliti.
Sve tako dok se jednog dana ne probudiš, traktor će voziti Svetlana Bojković, Minja Subota zavrnutih rukava na sakou udaraće motikom zemlju a na televiziji kulturni dnevnik vodi Žika Šarenica, gost je Bane Mojićević. Peščanik na svome dnu uvek dočeka pesak, u početku manje, dok se na kraju ne popne do čepa. Tada će brana popustiti, pa će se komadi oštrog stakla rasplinuti na sve strane, i pesak će preplaviti svaki ćošak. Na njemu će preživeti Pastirovi sledbenici, a ostatak će ostati sravnjen ispod peska. Stolećima kasnije pojaviće se templar koji će iz dine izvući ekskalibur laserski dezintegrator i spasiti svet.