Nalaziš se usred dana koji liči na tvoju viziju pakla..
Svaki plan se pretvorio u izgubljeno vreme, a svaka ideja u promašaj...
A vreme kroz koje se vučeš nikako da prođe..
Pričaš sam sa sobom u svojoj glavi, bodriš sebe da ideš dalje... i imaš utisak da se saplićeš..
Posle svega stižeš kući, otvaraš vrata, a iza njih stoji nasmejano dete, nespretnim koracima žuri ka tebi i govori ti nešto na ushićenom dečjem jeziku.
Podižeš ga visoko! Najviše što možeš! Nalet najnežnijih reči u tvojoj glavi i ne znaš koju pre da izgovoriš...
A ceo dan koji je za tobom raspline se: ,,ma nije to ništa''