Овај феномен је везан за готово сваку славу. Наиме због практичности прибегава се слагању тањира у тањир, па у још један тањир како би свако јело имало свој а да домаћица не би морала да оптрчава око стола и мења тањире често немалог броја гостију. Први ''на удару'' је уједно и најконтраверзнији ''мали плитки тањир за мезе''. Он се налази у ''великом дубоком за сарму'' а ''велики дубоки за сарму''се налази на ''великом плитком за печење''. Е сад све ово делује прилично домишљато док се неиспроба у збиљи. Наиме због више етажности тањира онај први тј. ''мали плитки за мезе'' је прилично нестабилан и буквално лебди унутар оног другог ''великог дубоког за сарму''. Највише изнервира ситуација кад мораш нешто да пресечеш. У том тренутку се активира ''клизиште'' и креће слалом, рели по столу - нож јури шунку да је исече, док шунка и тањир здруженим снагама обигравају око своје хоризонталне осе, тј. тањирском орбитом ...
Ситуација са ова два преостала тањира није ни изблиза тако комплексна и нема феномена везаних за њих...