Диван дан за завршавање послова у банци. Стигла је и пензија, па старији живаљ је изашао из својих јазбина и похрлио ка својим јединим приходима. Гледаш у скуп протеза и мислиш се је л могло бити шта горе, пуком срећом стајеш испред привлачне младе даме. Након пола сата чекања и зановетања бабе која треба да добије "швицарску" пензију, одлучујеш се на корак мали за човека али велики за твог нераздвојног висећег другара.
Лагано јој додирујеш раме и кажеш:
-Извини, да немаш случајно жвак...
Она се у том тренутку драматично окреће ка теби, а ти се цимнеш упишан од страха и настављаш:
-Ништа, ништа, ипак волим да ми смрди из уста.