У вртићу, из перспективе балавкиње, титулу носе они дечаци који имају највише кликера, који први поједу све за ручак и који су већ успели да се пољубе на блиц са својом "девојком".

У млађим разредима основне школе, титулу поседују дечаци који имају све петице, не узимају ужину, већ купују у продавници преко пута, они који знају колут унапред или они који су се учланили у петлиће локалног фудбалског клуба и они који рођендан славе без забављачице.

Касније, од 5. до 8. разреда, титулатура добија друго значење. Постиче се контра ефекат. Девојчице гледају на свет другачије, па и на дечаке. Шмекер је онај који је успео да има стварно пичку, онај ко је почео да пуши у 6. а да пије у 7. разреду. Онај који је запалио буксну на сред часа и онај који слуша реп. Углавном, ложе се на клошаре. Они који су имали све петице, постали су гикови.

У средњој школи, полако се мења схватање, на боље. Или не? Пуне тајни, контраста и "лошег живота" девојке доводе до никад јаче борбе за титулу. Ту креће прво гранање шмекера. Шмекер је онај који, ил' је положио за кола, ил' корача добром стопом ка факултету и успешном животу, ил' је карао пре средње. Углавном, свако може бити шмекер.

На факсу, титула полако изумире. Све желе добар туки, а ложе се на добра кола и кеш. То јако ретко иде паралелно једно са другим. Онај који има оба, е тај је шмекерчина! (нешто као цар).

У 30-им годинама, шмекер је онај ко се забоде на пићу сам, држећи у рукама новине, док га бембара чека испред. Жену нема, али се најебао током живота, више него Рон Џереми давних осамдесетих година прошлог века (и миленијума).

У зрелим годинама, ложе се на оне који су и даље потентни ко коњи, поседују по пар компанија, а и даље испијају кафицу, са пар одређених другара. Или сами.

У позним годинама, шмекер је онај који нема седе, коме може да се дигне и који има 20 година млађу чку, док му деца и жена блеје кући. Породицу обезбедио још одкада.