Миле: Е, Стојко, брате, слушај, водим те вечерас на пиће да упознаш једну моју колегиницу Радојку. Исто тако стидљива као ти, баш би ишла уз тебе.
Стојко: Јао, не могу, имам да учим за колоквијум...
Миле: Не сери, него се напирлиткај, па дођем по тебе у 9.

... А тамо...

:Миле све време прича, проваљује се, хвали Стојка, женска се као нешто фемка, црвени, гледа си у сисе, Стојко куцка поруке, врти ону чашу од Браво сокића:

- Миле: У, јеботе! Једанаест и пет! Требало је да се нађем у једанаест у са једним ортаком, само да ми врати паре. Конобар! Може по пиво за моје другаре! - Е, па, људи, ја вас остављам накратко, враћам се за минут!

:нема га пола сата:

А у међувремену:

Радојка: Што је загушљиво овде...
Стојко: :куцка поруку као шатро: Јесте.
Радојка: А је л' ти више волиш овако да седиш негде или да шеташ?
Стојко: Не знам...
Радојка: Ја волим да шетам. А напољу је баш лепо време...
Стојко: :куцка поруку: :диже му се на девојку, али гута кнедле пиздек:

:враћа се Миле:
:Стојко куцка поруку:

- Миле: Ви сте још ту, јебем ли вас мутаве! Какве сте везане вреће, таква има и деца да вам буду!