Vijetnamski sindrom u Srbiji
Duhovi proslosti u glavi, pusteni s lanca. Napada osetljiva ljudska bica koja su u divljim devedesetim videla neko izivljavanje, nepravdu, usled cega ne mogu da se prave da to nisu videla, da se to nesto nije dogodilo.
Naravno. Sve ce to narod pozlatiti.
Vec 15-ak god., kad god nocu bacim pogled na susednu zgradu, skoro uvek samo u gajbi komsije ratnog veterana, odande gde dolazi spavaca soba, odatle dopire upaljeno svetlo do jutra.
Komentari
Ovakve baš volum!
Moj brate,nisam bio u Vijetnamu ni turistički,al za ove naše sindrome znam.Što ga zovete vijetnamski da se dodvorite Amerima?!
Ni ja jos nisam silazio u tiganj, pa przim jaja i nekako uspevam svaki put.
''Ovaj nas sindrom'' jebaga nije neko adekvatno ime, a Vijetnam je bio prvi onako televizijski propracen rat pa mozda zato i opstaje toliko dugo medj modernim ljudima kao naziv opsteprihvacen.
Kao da optuzujes ljude sto nose vijtnamke da vole Pentagon. Nidje veze.Posle bombardovanja ne nosim vijetnamke,to su mi neprijatelji,a ti ako ih voliš ili simpatišeš nosi,niko ti ne brani,a pusti nas koji ih ne simpatišemo da to i kažemo,a da nas ne sasecaš odma.Evo veze.
Smrt američkom imperijalizmu i neokolonijalizmu.
@znači bobyybrown
Pretpostavljam da ne jedeš ni picu jer su avioni uglavnom poletali iz Italije...Plašim se da si promašio temu, a da me ne isprozivaš za antipatriotizam, moram da ponovim da sam za vreme bombardovanja bio na redovnom služenju vojnog roka.
Respect diretore! pP