- Добро зете, шта траже моје хаљине у подруму?
- Па знате... Мислио сам... Имате доста мољаца по соби, па рек'о...
- Па рек'о да их бацим на ону влагу да се убуђају скоро па да се баце?
- Ма не, ја као оно...
- Одмах да си их донео назад!
- Али ташта, мислио сам да вам за 80-и рођендан купимо нови орман, па ћемо онда да вратимо.
- Увијаш се ти зете као виолински кључ. Ајд' да ти поверујем још овај пут.
- Ух, да Бог да ти био последњи!
- Шта кажеш!?
- Кажем довољно је неки осредњи, не мора велики да буде... Орман...