Zagorelost
Kada ortaku umre keva, a ti na sahrani gledaš samo njegovu zgodnu sestru. Razmišljaš, odvratno je to što činiš dok devojka plače i nije joj do života, ali sinoć nisi posetio "sajt" i jednostavno moraš da gledaš kako Sunce na zalasku probija njenu crnu suknju i jasno joj se odražavaju prelepe noge, tanak struk i čvrste grudi. Mrziš sebe zbog toga, ali ne možeš pomoći sebi.
Pripovedano je u drugom licu jednine, čisto jer me je sramota u prvom.
Komentari
ma priznaj slobodno,razumeće te svako.+++
:)))
Dešava se jebi ga. Nagon je to.
+
Hmmmm, pa znas sta, mislim da je i Remark pisao o "fenomenu" slavljenja zivota u prisustvu smrti. Nazovi me dripcem ili kako hoces vec, ali meni stvarno nije nista cudno razmisljati o sexu na sahrani. Dobro, mozda bas ne sa sestrom, ali...kad bolje razmislim, imam dva licna primera - posle jedne sahrane smo nas par ortaka otisli u Skadarliju i sjajno se zapili i proveli, a posle druge uuuuu (ne brini se, barem nije bila u pitanju sestra ili neki blizak rod preminulom). Tako da sahrane +
Brt, ne znam ti ja šta je Remark pisao, ja sam ovako više ruralni autor. Mada verujem da je nekom palo na pamet pre mene. :)