Zbogom
A ne, nije to onaj rastanak sa ribom, kad tokom veze poslušaš više od dve pesme Željka Georgijeva, pa se raspekmeziš k'o emovka u teranju. Zbogom ti je, brate, oproštaj ili njegova skora najava od nekog bliskog.
- Druže, gospodine, brate. Za svoju 21 godinu nisi ništa više postigao od ta tri imena koja i dan danas nose cinkare, seljačine i krvnici. Ali neka. Ruka kauboja biće brža od ruke pravde, dajem ti reč tvrdu kao kamen koji će ti stajati nad glavom. Zbogom.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Dobro, majku mu, Đarma, 'sam rek'o do Beča, ti me jebeš nema ni 20 kilometara kako smo prešli granu.
- Ama, do sad sam mog'o da te odbacujem i do Vladivostoka, opet bih te pokupio i naplatio ti, ali brate sledeći put ću te videti u čitulji, pa bilo to za 20 minuta ili 20 godina. Dugove ti praštam, ionako ležim na prokletim parama i dalje sam spasavaj dupe.
- Hvala ti, tebra. Čuvaj se.
- Zbogom.
ZBOGOM
Završavam ni sa čim,
utajenog daha,
prosutog tela po usnulom parketu.
Glorijom nazivam ovaj čin,
plaha,
- *Neka je slavljen k'o ni jedan na svetu!*
Oko mene srča stakala
što su me ispreskakala.
Na meni tišina k'o samrtna odora,
jeziva i gorda kao planina.
Ruke - prazne.
Duž dlanova
- brazde -
kazuju kazne.
Golih ramena
uz tlo priljubljena
bolim svaku zvezdu
u nebeskom gnezdu.
Stopala bosa,
kolena obla
i nad njima kosa
polu-luk viju.
Koža od leda,
avetinjski bleda,
Dopire vrisak,
al' nem do ušiju.
U dnu vrata
bilo glumata
otkucaje srca.
Previše ipak
delujem živo
za jednog mrca.
Na snežno belim nadlanicama
žile se prepliću, prkosno plave;
vijori plamen na usnicama
i venac lovora vrh vrele glave...
Na svom opelu razlivam sveću,
prstohvat tvori vatru u dim.
Odavno svela, al' sva u cveću,
svečana - počinjem ni sa čim.
Zbogom
Једина реч у америчким филмовима која се говори на страном језику, махом због тога што то фамозно "Збогом" изговарају зликовци, а они, побогу, не могу бити Американци.
1) Руски терористи заузимају авион и у току целог филма нико нема муда да им се супротстави а онда их у последња три минута лик, кога нису нашли у авиону током протекла два сата, испребија к'о мачиће. Наравно, задњи Рус држи његову пичоку као таоца, и прети да ће је убити. И таман да отвори врата и искочи уз добро, старо "До Свидања", главни лик га прострели посред фаце, и успева да ухвати рибу која овоме испада из руку, док креће да се скотрља мртав.
2) Луди француски научник покушава да направи вирус који ће пустити у водоток и затровати цео град. За то време, главни лик, детектив и његова јебозовна партнерка која лучи влагу на њега али нема муда да му то призна, мозгају где би се то болесник могао крити. И прад сам крај филма, детективу пада на памет да би могао да се крије у хдроцентрали (гле чуда, па одакле би другде сипао вирус у воду), они трче тамо, риба к'о риба, саплете се и изгуби пиштољ, па је Френчи ухвати ненаоружану, прибије уза себе, руком око врата, и спрема се да проспе вирус, али не лези ђаволе, главни јунак вади утоку, упуца сиротог доцу и он умире уз једно "О ревуар".
3) Кубански диктатор целог филма мучи свој народ и присиљава их да живе у јаду и беди, док америчке трупе (максимум петорица, јер какви би Амери то били јунаци кад шачица њих не би могла да побије читаву војну хунту са пола шаржера и гумицом за косу) кују заверу како да га свргну са престола. И баш на најцрње вече, тог ведрог дана, они нападају његов замак, побијају његове две хиљаде војника, и долазе до његове раскошне собе у којој се он кукавички крије и чека их. Наравно, не чека их неприпремљен, него са пар припадника своје елитне јединице, које, гле чуда, исти они Амери који су побили њихове саборце, једва успевају да савладају. И у финалном тренутку филма, вођа трупа дотрчава до хелидрома на коме се налази диктатор и док му овај уз буку пропелера довикује "Адиос", Амер му пуца у резервоар и разноси хеликоптер у парампарчад. Амери се лагано удаљавају од ватре у позадини уз неку јебачку глем песму.
