Život posle smrti
Dugo nisam verovao u život posle smrti (čak ni u fazama kad sam pokušavao da verujem u boga) sve do dana kada mi je majka ispričala jednu tajnu dok je ležala u bolnici pred njenu smrt. Bolovala je od teške bolesti i nekoliko puta je umirala pa su je vraćali u život i tog dana, skoro pred smrt, mi je ispričala sve što je tada videla.
Pričala mi je o osećaju sreće i mira, o ljudima koje je videla, o smirujućim šapatima koje je čula. Nekoliko meseci nakon toga je i umrla.
Video sam je skoro pola godine kasnije u jednom čudnom snu. Čudnom za mene jer ja obično sanjam vanzemaljce i druge svemire ali ovaj san je bio realističan. Sanjao sam da sam se probudio u svojoj kući u potpuno normalnom okruženju, kroz prozor od terase video sam ženu koja se približava. Na moje veliko zaprepašćenje shvatio sam da je to moja majka. Samo je stajala i ćutala. Sledećeg dana mi je umrla baka.
Nekoliko meseci nakon toga sanjao sam isto realističan san u kome ja i baba teturamo kroz snežnu oluju. Ja sam pao i povredio se a baba mi je pomogla da ustanem. Posle sam shvatio da ovo znači da se baba, koja je bila ateista, nalazi u čistilištu.
Sanjao sam i pakao. Video sam demone kako dolaze po mene. Od tada znam da mi je majka u raju i zato sam srećan jer je jako patila celoga života. Nije me briga šta će biti sa mnom, bitno mi je samo da je ona srećna.
