Lepa stvar koja je kao i sve prolazna...
Sve na ovom svetu ima svoj kraj pa tako i život.
I ako ja imam samo 15 godina i predstoji mi puno "leta" ponekad se zapitam šta će biti na samom kraju?
Šta će biti kad odemo?
Gde idemo ? Ni sami ne znamo....
I eto ponekad se zapitam a poslednji put kad čujem da je moj vršnjak imao tako nesrećan slučaj...
U životu mogu da zahvalim svojim roditeljima jer sam svestan koliko su se stvari odrekli zbog mene ,i oni će uvek biti moji uzori u životu ...
I zato ću od sad da iskoristim svaki dan da uživam koliko mogu,jer čak i najlepšim stvarima dođe kraj ...
Carpe diem !!!