Vvukajlija
prijava

40-to dnevni post

Znam da će poneki iskreni vernici da se nađu uvređenima, pa ih stoga molim da ovu definiciju ne pročitaju do kraja. Ionako je dugačka i smorna.

Dakle, po meni, 40 dana posta spada u red verskog fanatizma. Živeti u savremeno doba, (što podrazumeva: biti zaposlen, pratiti medije, imati normalan socijalni život, izlaziti uveče, i slično) a pri tome svesno dovoditi svoje telo i dušu u stanje teške patnje meni lično je nespojivo. Prosto, nije mi jasno čemu sve to.

Ali, možda bih pravi post i mogao da razumem kod veoma religioznih ljudi. Doduše samo jednog sam takvog upoznao, ali nema veze. Ono što ne mogu da razumem, i ono što je po meni za svaku osudu je KVAZI RELIGIOZNI FANATIZAM. Zapravo, to je "post" kakav se praktikuje kod 99% gedža i gedžovanka koji "poste".

Umesto da iskreno tuguju za Hristom, da budu pokorni, da praštaju, i da se za tih 40 dana odreknu svih ovozemljskih zadovoljstava, i da istovremeno dane posvete molitvi, prosečan gedža i njegova žena gedžovanka tokom posta:

- praktikuju sve blagodeti bračnog života
- praktikuju sve zabave i provode koje su im inače dostupne
- praktikuju sve redovne svađe i razmirice kao i obično.
- maksimalno uživaju u svakojakom piću
- maksimalno uživaju u svakojakoj hrani, koja nije životinjskog porekla

Čitav post se dakle svede na to da se nikako, ni po koju cenu ne sme pojesti nešto što makar malo ima hrane životinjskog porekla. Posledica je da se veliki deo "posta" svede na besomučno čitanje proizvođačke deklaracije, i istraživanja da li u keksu ima mleka u prahu ili ne. To što nije otišao u crkvu nijednom u toku posta (a neretko se ni ne pričesti na kraju posta), to što krši sva druga pravila posta svakodnevno - nema veze.

"Bitno" je da nikako ni ne proba keks sa 0.1% mleka u prahu. (Ne znam šta bi se desilo ako bi pojeo mrvicu ?!) A još bitnije je da se svima u kancelariji da do znanja da posti - valjda time vidi sebe kao većeg Srbina od ostalih. Još će i prokomentarisati "Teško je brate, ali šta ćeš, mora se, Srbi smo !" Slatko će se najesti tulumbi, baklava uz maksimalno uživanje, ali čokoladu neće da proba jer - posti.

Šta reći, a ne zaplakati ? Tuga brate, samo takva.
PBPeđa Beograd · 3. avg 2009.
Komentari · 21
DE
Desafinado3. avg 2009.

E vidis kad mene pitaju da li se pricescujem a ja kazem da ne, jer nisam zasluzila, svi me gledaju kao ludaka... Definicija ti je predivna +++

MN
mnfrd3. avg 2009.

Slušao sam popa kako grdi nekog lika zato što u postu jede neku salametinu... Pop je ručao šarana i belo vino.

KE
Kendall3. avg 2009.

A mene najviše smara to da čim se završi post, samo jedan minut posle ponoći, odmah krenu da se tove u ogromnim količinama svega onoga čega su se lišavali tih 40 dana. Valjda da nadoknade sve što su propustili. Jaki su mi to vernici... +

40-to dnevni posto je odlican instrument da se malo ocisti organuizam i jede manje masna i nezdrava hrana, ali opet, to se moze raditi u bilo koje doba u godini, a ne da se ceka bas post. Sve u svemu, odlicno si rekao.

3. avg 2009.
DV
dosta vise3. avg 2009.

Na početku def si se složio da postoji mali (nažalost) broj "pravih vernika" . Mogla bih sad da razvijem filozofiju na temu da li je biti pravi vernik

PB
Peđa Beograd3. avg 2009.

@dosta više
Zapravo, nisam komentarisao koliki broj vernika postoji (pravih ili ne) samo sam rekao da ja lično poznajem samo jednog iskreno religioznog čoveka. Nisam ni komentarisao šta vernika čini "pravim", rekao sam da "mogu da razumem da pravi post praktikuje neko veoma religiozan". Svejedno, i dalje smatram da je sprovođenje 40-to dnevnog posta verski fanatizam.

SA
samoostro3. avg 2009.

To je to. +
To su najveci gresnici ,sto misle da ce s malo dijete da operu sve grehe ,mali ljudi...jadni...

MO
MOTIKA3. avg 2009.

Znam da možda zvuči neverovatno ali ja sad tek vidim ovu def a pre 15 min sam definisao 40 dana, i to vidim Mr. Moon kometar među komentarima i reko kava 40sni post, 40 dana sam napisao..O_0 :)

ТИ
тијана4. okt 2009.

+++++++++
πlus i po brate, prepoznajem 99% poznanika u ovom tekstu.

Ja iskreno nisam neki vernik u tom smislu da ne verujem u Boga i postim samo 1 dan u godini, ali zato jako poštujem tradicije, i mrzim licemere. Dok za vreme velikog posta ja jedem nešto mrsno na odmoru i ponudim drugaricu ona krene da analizira sastojke i pita me je li fruktoza mrsna ili posna :) pa za svaki slučaj ne uzme tu hranu jer ne razume hemijski sastav, ali se zato uveče davi u alkoholu uz zvuke turbo folka, u zagrljaju voljenog, naravno svih 40 dana posta.

Ja recimo znam da ne bih mogla 40dana da se odričem svega i svačega u znak nečega za šta se ne zalažem, ali zato mogu da odvojim jednu sedmicu kada neću da izlazim u grad i kada neću da uživam već da se posvetim isključivo duhovnim vrednostima.
Bolje 7 dana iskreno posti nego budi pozer 40 dana.

Prijavi se da bi komentarisao.