Уз јутарњу кафу и јутарњи програм радио Београда.

Ћале : - Знаш кога сам срео јуче у граду ?
Кева : - Кога?
Ћале : - Ђуру и Душку. Поздравили су те...
Кева : - Не занима ме.
Ћале : - Шта ти је бре?
Кева : - Како, шта ми је? Јеси ли заборавио како си ме осрамотио када су удавали ћерку?
Ћале : - Их, кад је то било.
Кева : - Уби ме срамота од људи, кад се сетим. Ти ме онда остави без речи, занемела сам. Сви су ме загледали ко краву на вашару.
Ћале : - Шта сам реко, а да није истина?
Кева : - Па, јел' сви морају знати да имам два младежа испод леве брадавице, да не дам на "стражњи улаз"? И како стењем кад ме "препушиш"?
Ћале : - Ајде, мала шала... Шта се љутиш, дођи да цоким.
Кева : - М'рш, стоко!

(С радија се чује глас Радета Лацковића)

Ћале : - Па, каже ..." с' тобом сам хтео, да почнем да живим, душу своју крај тебе да смирим..."
Кева : - Певај, певај. И певац је рано пев'о, па је завршио у супи.