Не знам да ли још нечији родитељи болују од ове психичке сатисфакције, али моји сигурно имају проблем овакве врсте. Разумљиво је пробудити своје дете, да не закасни у школу, на посао, састанак идт. Оставимо то по страни, већина родитеља, дал захваљујући тој навици, пошто нас константно буде током године, не успевају да се савладају и током распуста, годишњег одмора, или једног јебеног викенда. Тако пошто је распуст увелико почео, уследила је журка, и алкохолисање до касно у ноћ. Пошто једва погодиш где ти је кућа, не оправши зубе улећеш у кревет и планираш да спаваш барем до пола 2. Нису ти се ни први крмељеи ухватили, а са врата чујеш глас свог ближњег "Ајдееееее Устајањеееее (сав срећан)" Убрзо следи подизање ролетни, лупање некаквим тигањима, звецкање есцајга, и свега онога што те коначно не натера да дигнеш дупе из кревета.Докле год сам жив вући ћу трауме овакве врсте. Једино мени несхватљиво је то, побогу зашто ме буде, када нема апсолутно никакве користи од мене, јел после толико алкохола, и свега пар осдспаваних сати нисам ни за кура**ц а камоли за доручак, или нешто више.