AJMO NA KAFU
Када треба да раскинеш, пожалиш се, запросиш, слажеш, саслушаш, или просто попричаш са неким, ти му кажеш: „Ајмо на кафу!“. Кафа је обичан порок. Нико заиста не ужива у кафи – бљутавом бућкуришу специфичног укуса који диже притисак, већ у стварима које су везане за ајмо-на-кафу фразу. Можда идеш на кафу са неким кога дуго ниси видео, можда са партнером, са пријатељима, непријатељима, или пак пословним сарадницима. Када бираш амбијент за „пијење кафе“, размишљаш о чему ћеш са том особом разговарати, односно шта је теби та особа, а не о томе каква је кафа (капућино, нес, мока, еспресо...) у том локалу (да не кажем кафићу, јер је сасвим могуће да у том „кафићу“ не служе кафу). Када се напокон нађеш са том особом, кренуће прича и кафа те неће баш много занимати, штавише, сркнућеш пар гутљаја, запалити једну две и баталити (кафу).
АЈМО НА КАФУ.
Komentari
- M
Не дирај ми прву јутарњу у тишини дома мог... -
