Био пре неки дан у зоолошком врту овде у Берлину - карта 13 еура, крв им швапску јебем - и одемо ти најпосле моја драга и ја до дела са гмизавцима ( јер тај део најволе сва деца ). И гледамо ти ми онија крокодили и алигатори - све неки ружни, гадни, никакви - па ме удари нека носталгија, осетих сузу у оку и сетих се нашег драгог и свесрпског алигатора Мује из БеоЗоо Врта. Ех, какав је то алигатор, људи моји...Па, на свету не постоји још један таки!

Заправо, и не постоји. Муја је тренутно - а како читам на интернет презентацији Београдског Зоо Врта ( ако се иста тако и може назвати ) - НАЈСТАРИЈИ ЖИВИ АЛИГАТОР НА СВЕТУ, што је, признаћете, прилично велика ствар у ово тешко доба живљења. Ту ласкаву титулу зарадио је пошто је прошле године у Риги, Летонија, рикн'о дотадашњи метузалем међ' рептилима а под још неутврђеним околностима. Било како било, сад Муја ЈЕБЕ а искрено се надам да ће још дуго.

Иначе, у Србију је дошао, читам даље, још давне 1937. године када је Врт и основан а на свеопшту радост малобројних Београђана ( којих је и дан-данас мало, али то је већ нека друга тематика ). Преживео је, дакле, и бомбардовање Луфтафе-а 6.априла 1941 али и оно од стране НАТО-а 1999 године. Ко год да посети зоолошки врт у нашем главном граду застаје крај невеликог базена у коме се већ 75 година Муја поносно брчка и проверава дал' је исти жив бацајући кован новац на њ. Прича се да је Муја током година "зарадио" право мало богатство из овог симпатичног обичаја а за егзактну суму ипак се обратите господину Бојовићу.