Град пун странаца и туриста, од којих не може да се дише. Пун цигана, који себе представљају као Србе. Можда 5% има из Београда, углавном студената. Град који би без странаца био мртав. После 10 сати увече не чује се ни један глас, иначе се одмах зове полиција због узнемиравања. Аустријанци се виђају само на местима где може да се једе, углавном у Мек Доналдсу, пошто је најјефтиније. Од прилике изгледају као Американци. Фашисти су, што је и логично... Веза између два аустријанца је седење у кафићу (где свако плаћа своје пиће) и гледање, без неке претеране конверзације. Убеђени су да су велики спортисти, возе бајс свако јутро, у потпуној опреми (хеланке, кацига, светло напред и назад, и рударско светло на кациги, рукавице, и ципеле са крампонима), док су девојке најубеђеније рибе, са штиклама од пола метра и допичњацима, са 134 килограма у ногама. Мушкарци су убеђени фрајери са ишчупаним обрвама, наранџасте боје тена из соларијума, белим чарапама и тренерком везаном гумицама на доњем делу потколеница и коцкастим, кожним, црним ципелама, купљених код турчина на распродаји, где су ципеле око 5 евра. Турци су, као и наши, сишли са брда и дошли у Беч, док су студенти, исто тако, из Истанбула и Анкаре око 10% и сви су уписани на исти факултет. Кебаб се, отприлике, налази на сваком петом метру. Турци, Срби и Албанци морају да изађу напоље са мајицом на којој пише име њихове земље, као и кајла са грбом. Али наравно и да причају свој матерњи језик помешано са немачким. Циган, који притом вози бели мерцедес, када оде у своје село - Пржогрњце или Жутомислиће, прича пола немачки, пола српско-цигански, а притом зна две речи немачког језика, а 20 година живи у Аустрији. Мада, има и оне горе врсте који причају само немачки, а псују на српском. Аустријанци су евакуисани са места где живе Срби и Турци, вероватно мисле да су они и превише културни да би издржали. Маркети су им катастрофални, не мењају се већ годинама, као ни производи. Радним данима је отворено до 19h, суботом до 18h, а недељом можеш да цркнеш, ништа не ради..
Трафике никада немају тачно радно време. Отворено је од 6h до 9h, онда је на паузи, јер ипак има превише посла, па онда од 13h до 15h, па онда од 17h до 18h, па је од једном затворено.. следећи дан до 21h.. Притом цигаре су скоро 5 евра, а ако је трафика затворена, онда мораш да се млатиш по аутоматима, који притом воле да узму новац и не дају ти ништа, па ти мораш да разваљујеш, или немаш банкомат картицу, јер без ње не можеш да купиш. Кафићи су ужасни, немају никакав ред, има два кафића у која могу да седнем понекад, где сви седе, и чекам пиће и по пола сата, притом једна девојка ради, јер је наша цигана себична да плати и другу. Професори на факултету се не обазиру на странце и причају на најбржи могући начин, што само аустријанци могу да разумеју..
Једино што је лепо, то је леп град, сређен, богат..има шта да се види, наравно и превоз.. А најбоље је то што се упозна милион странаца, из свих могућих земаља и научи један језик.. све остало је крш.. И немојте веровати у "бечку културу" више, било је некад, више не постоји, јер културни људи не могу да се виде (осим пензионера) од цигана, сељака, фереџа и хомосексуалаца (који се апсолутно нормално и без срама жвалаве и ватају на улици, у превозу, у кафићу и тд.)
Онај ко је био у Бечу разумеће...