Jedinka populacije čupavaca u crnoj koži koja stagnira.
Život dotičnog se svodi na:
-Tripovanje satanizma.
-Razmišljanje o sodomiji, silovanjima i ritualnim žrtvovanjima.
-Alkoholisanje do besvesti.
-Prozivanje bilo čega što ne tripuje satanizam i veruje u nešto što on ne priznaje.
-Psovanje svoje majke preko fejsbuka.

Takođe, treba napomenuti da se bleker ne može sresti bez bar jednog pentagrama, visećeg ili štampanog na odevnom predmetu; iako je napolju 54 stepena u hladu, on će furati svoje martinke, spajkove i kožni kaput, jer ga to čini izuzetno kul osobom. Retko se sreće u šišanom formatu, obično mu je žbun preko lica jer, zaboga, on je jedini tru metalac.

Prosečni blek metalac sam kolje jagnje u kadi kada mu je slava, sve u duhu satanizma, najedimo se k'o zmajevi za (random ime mrsne slave)! Pa i kad se napije malo, sluša Cecu i Seku, dok to u društvu uporno negira... Ne, on sluša isključivo bendove kojima se logo ne može pročitati, Dimmu Borgir je za njega uvreda, dok u svojoj mračnoj sobi drka na Shagratha i kompaniju. Voli buzdovane i sekire, iako verovatno ne bi mogao da podigne ni jedno ni drugo.

Ne smeta mu da bleji ni sa kim, sve dok može da ćuti i opasno (iz)gleda iz svog mračnog ćoška.

Obično je veliki jebač, i to mogu potvrditi mnoge beogradske gotičarke .

Ima kinte za svoj vinjak, i ljubomorno ih čuva. U društvu se manijakalno grebe, i uvek dobije ono što želi, jer, zaboga, on je opaki satanista kojeg se svi plaše.