U svom tom iscekivanju princa na belom konju, kazu stariji i iskusniji, da nam moze doci samo konj. Ja pak, u to, ne zelim da verujem. Ja i dalje mastam o nekom idealnom, zgodnom, bogatom i uspesnom tipu, koga ''cu upoznati na trcanju, u knjizari, prodavnici, ili slucajno bas tu, iza ugla. Kako ''ce nam se sudariti pogledi, i kako ''cemo oboje shvatiti da smo jedno za drugo. On ''ce poludeti za mnom, ja se zaljubiti u njega, imacemo vencanje iz bajke, zdravu decu, porodicu i dom, i to bi od prilike bilo to. Ali, vremena koja dolaze nam namecu neke sasvim druge snove. Neke sasvim druge bajke. Neka sasvim druga mastanja. Princ vise ne postoji, a konji su odavno izasli iz mode. Ali skupi automobili, sa mnogo konja na brojcaniku, nisu. Sada se masta o bogatom biznismenu, u dobroj limuzini, koga bi trebalo da upoznamo na nekoj ludoj zurci, u kojoj domirnira alkohol, droga i erotika. Ili mozda u zatvoru? Ko zna. Kakvo vreme je doslo, i kakvo vreme tek dolazi, nista nije iskljuceno. Moja generacija je negde, poslednja generacija normalnih ljudi. Posle nas, sve je postalo izopaceno i nenormalno. Devojke jure novac, tipovi sex, i tako u krug. U sustini, za svakog se nadje po nesto. Ostaje pitanje, sta moze da se nadje za nas, tu, moju generaciju? Bojim se da je odgovor oskudan. Ili ''ce bar tako zvucati. Za nas se vise, ne moze naci skoro nista. Da, surovo, ali realno. Sama sam, kao i najveci broj mojih drugarica, ali i devojaka koje poznajem, vec 2 godine. Neke od njih vise, neke manje, ali smo same. Sve imamo one snove, sa pocetka teksta. Ali nikako da ih ostvarimo. Uglavnom nam se namece danasnjica. Ona nas ometa. Nekako nam sakrije sve te tipove s' kojima bi trebalo da nam se sudare pogledi. Svi oni su odavno zauzeti, ili sada vec u brzim dobrim kolima, a pored njih neka, brza dobra plavusa. I obavezno ima dobre karakteristike. Telo kao izvajano za greh, usne takodje, ofarbanu kosu sa neofarbanim izrascima, nadogradjene nokte, crveni lak, i veliku torbu. Sta ''ce joj? Pa da spakuje sve one gadosti na koje je morala da pristane da bi bila tu gde jeste. I to bi od prilike bio taj neki sablon. To je postao klise danasnjice u kojoj zivimo. Novac i pohlepa su ukrali nase princeve, smog i dim ugusili konje na kojima su trebali da dodju, i mi ostadosmo same. Bez igde ikoga. Muskaraca nema ni na vidiku. A tako ih je mnogo, svuda oko nas. Ili mi ne vidimo njih, ili oni nas. Pre ''ce biti da je ovo drugo. Ali mene zanima razlog? Ja znam da smo lepe, atraktivne, moderne i sik, pametne, obrazovane. I gde bi onda tu trebao da bude problem? Odgovor se sam namece. Ako je sa nama sve u redu, onda je problem definitivno u njima. Ili nije? To moje vecito kolebanje ''ce me unistiti. Jeste i tacka! Problem je u njima. A sta ako...? Ne, necu postavljati dodatna pitanja. Oni su krivi za sve. Tacka. Tacka bez zareza!