Скоро сваке ноћи на небу изнад Србије сија нешто посебно. Изађем напоље, погледам, све звезде сијају истим интезитетом осим те. Али, не, није реч о Даници, да се она препознати.

Ова звезда је чудновата. Толико је храбра и њена љубав према нама је толико велика да се налази на нижој надморској висини од оне на којој саобраћају аеропланови. И нема потребе да пиркате и циркате да бисте видели како лелуја, кривудавим линијама мења место боравка, као да има возача, а, поготово за време транспорта, мења јачину светлости- час је видљивија од Данице, час се скроз загаси, па се опет активира. Можда је проблем у дистрибуцији елетричне енергије, мајку му! Ил' Цигани суперсоничним летелицама успевају и одатле да краду бакар?

Најлепша је када напокон нађе потребан угао и онда, сва еуфорична, почне да просто сева блицеве са неба: жута, зелена, црвена, плава, мењају се по неколико пута у току секунде! Ко зна, можда ће се наплаћивати казне и за оне који су случајно погледали у исту? Закони су чудо.

А и када се облаци намуње и све звезде спавају, некако успе да се наметне да је видимо- а и она да види нас.

И многи се с разлогом питају- чија је оно звезда?