Чудна ми чуда! Свако може да учини чудо, само ако хоће.
Међутим, онда чудо обавезује, више нема изговора за лешкарење у свом удобном дому - Син човечији није имао где главу да заклони. Следи ходање по води, умножавање печеног хлеба и мноштво болесника које се никако не смањује јер - свако чудо за три дана - они и даље спокојно греше, сад кад знају да има лека, и без НВО и донаторских конференција.
Библијска дефиниција чуда:
= Нешто ново од Господа.
Као на пример кад су бунтовници пропали у земљу. Ова дефиниција обухвата и само постање, као и све догађаје у Египту и даље, приликом Изласка...
Можда и дугу виђену и над Новим Садом априла 2013. године. Кад сам изашла тог јутра, помислила сам да је дуж целе моје улице разапет рекламни транспарент - толико су боје биле јасно раздвојене, скоро да се видела фарба исцурела са четке. Никакав сфумато, никакав ербраш. Ипак, то није морало бити ново - Марк Твен, у младости светски путник, на неком океанском острву је успео и да прође испод дуге. Није се претворио у девојчицу, само му је одећа мењала боје. Можда су још чуднији одломци дуге, исечци размера 1:2, који су необјашњиво лебдели сваки за себе, у свом правцу, (што сам и сама видела тада пре десет година).
Дакле, доследна дефиниција је ипак превелико оптерећење. Да су поменутим бунтовницима одједном израсле лепе црне увијене трепавице, и то би био шок и стрес. Само замислите макар своју баку, која још чува увијач за трепавице, како јој на ваше очи над очима израстају брзином од 1мм/сек... Побегли бисте галвом без обзира.
Зато се у пракси примењује условна дефиниција, ново у смислу невиђено, али не и нечувено. Исус се тога држао, понављао је чудеса која су већ пре њега чинили Илија и Јелисије, где се није могло рећи тачно када је чудо наступило. Ништа спектакуларно у стилу Мојсија и Исуса Навиновог.
Крајње загонетно Јелисијево чудо - када је оштрица секире испливала, али тек пшошто је он бацио дрво у воду - можда је дискутабилно; појавило се и мишљење да је Исус ходао не по води већ по спруду, наносу песка. На страну чудна одлука да уђе у воду усред буре, уместо да апостоле препусти њиховој судбини и после недељу дана одржи комеморацију - остаје чињеница да чак и много мање значајни, синхроницитети изазивају изненађење, одушевљење, страх, узбуђење, понекад и проверу где ми је новчаник. (Ко још не зна, синхроницитет је појава да се обични, иначе неупадљиви догађаји дешавају истовремено или убрзо један за другим, не би ли на тај начин скренули пажњу).