- Госпођо Ранковић, дошо сам у име братства јединства да просим вашу кшћер, једину у оца, како би ваша мезимица биштала боранију и ложила луч у мом скромном табору. Напомињем да су моји мотиви истинска љубав и несаломива благонаклоност према вама и вашем јаловом потомству, па иако мислим да у вашу трошну кућу не може стати та величина лепоте, желим да се пресели код мене у моју велелепну грађевину у Трбушници, а вама могу само да благодарим.

- Звонимире, чујеш ти ово? Господине, да ти је Даница на челу, неш оплодити.