Затвор исто као и пакао. Будиш се у 7 ујутру, тачније не будиш се него те буди дебели пандур лупајући пентреком па твојој ћелији уз ћалетове речи ''УСТААААААААААААААЈ!''. Устао си, једва, вадиш чеп из дупета, преко ноћи си га ставио ради сигурности, да цимеров пендрек којим сличајем не заврши у твом уском анусу. Сереш, оштриш туп предмет, у случају опасности, који си баш јуче нашао у дворишту док су играли баскет, црња Џорџ и Карлос - вођа латиноамериканаца. Читаш књигу, књигу коју си десет пута прочитао али и такође планираш да напишеш једну, само немаш чиме, и не знаш одакле да почнеш, да л' од дела где си починио убиство или када си се припремао.. ЋЕЛИЈА 150 ОТВАРАЈ! Отварају ти се врата, улазиш у ред дуг као у пошти, спремаш се да једеш пасуљ стар недељу дана јер се власт служи верује у иреку за суљпа, што је старији то је бољи. Али не успеваш да одеш на ручак, јер су управо истукли пандура. Дошли су специјалци а ти си најебао ни крив ни дужан. После тога цепаш у двориште, налазиш се са екипом где главни има истетовиране две кукаче, и вајт павер преко целих леђа. Играте карте па се шибате са нигерима. Полиција вас смирује пуцњем у ваздух, улазите у ред, враћаш се у ћелију, не можеш да сереш, јер ништа ниси јео. Палнираш бег али ниси Мајкл Скофилд, лежеш у кревет, набијаш чеп и спаваш.