Dečija ljubav
Она најискренија, безрезервна, вечита. Из дечијег срца, чистог као природа. Љубав лишена сваке посесивности и љубоморе, комплекса. Сећамо је се, поготово када је везана за мале (велике) ствари, оне које много значе, а толико су „безначајне“, оне које један песник назива „дрвеним коњићем“, који обично бива непрежаљен.
Најсвежији пример налазим у поступтку 12-тогодишњег дечака Милоја, из околине Смедерева. Сео је у аутобус, дошао у Београд, нашао Маракану и пружио 200 динара портиру са речима :
"Чико, могу ли ја да купим две карте за Музеј и поклоним још сто динара мојој Звезди. Да помогнем. Више немам, али кад будем имао доћи ћу опет", рече дечак тршаве косе, тамних очију и звездашке крви и остави саговорника без речи.
Пс. Отрежњавајуће је чути нешто овако у овом болесном свету. Замолио бих вас да, ако коментаришете ову дефиницију, покушате потиснути навијачке страсти, или било шта негативно што спорт може донети, јер све је то ништавно у односу на речи овог малише. Не морате је ни оцењивати. Захваљујем.
Komentari
- m
ne dozvolimo da zauvek nestane dete u nama +
- Ч
први пут када сам чуо за ово мени је суза канула.....+ браво харе још једном право у центар
- p
Grobar sam, ali ne dajem minus zbog toga, vec zato sto verujem da je definicija postavljena na pogresnom site-u. Napravi grupu na fb-u na ovu temu i doletece ti hiljade pateticnih skotova. Ne skrnavite Vukajliju ovim pateticnim sranjima.
