Na raspustu kod babe i dede čuli ste šuganje po podu duboko u noći i nikada vam nije bilo jasno šta je to i odakle dolazi. Došlo je vreme da saznate. Stari se probudio da nabije šećer na 15, donji pritisak na tri cifre, gornji postavi na razumnu vrednost; i to je legitimno, ali u igri je mnogo više od toga, ovde je umešan svaki savestan čovek, to je problem celog roda, taj bezočni mangupski čin...neće proći nekažnjeno. Ujutro kao da se ništa nije ni desilo, sve je čisto, sve je uredno, ali samo jedan mali deo složene slagalice odao je okoreli zločinački um u njegovoj podloj nameri da dešpeti, tragovi na predmetu zločina, onom kojim je izvršena đavolja gozba , taj gnusni čin, taj demonski obed i peti smrtni greh. Proteza nije zatečena u stanju u kakvom je sinoć ostavljena. Neko ju je zloupotrebio. Neko kome je sam demon saveznik a đavo kum. Ta osoba može biti samo deda. Deda i niko drugi. Kao da mu njegovih petnaest trošnih zuba nisu bili dovoljni, nego je morao da uzme i babine, jedine. Bacate sve sa stola, stavljate ranac na leđa i idete, bilo kuda, na neko bolje mesto, bilo gde samo što dalje od tog pokvarenog čoveka. Oni od kojih to najmanje očekuješ prirede ti najteži udarac. Deda je bio ideal, svetinja, sve se to urušilo za jednu noć i sada je večiti idol postao najnepoželjnija osoba na planeti. Koračanje životom biće tvoja kazna od Boga, svaki uzdisaj vazduha podsećaće te na to da si izneveren i neće biti lako nastaviti posle svega. Ostaju tri rešenja ili da otruješ dedu, ili da digneš ruku na sebe, ili da se odaš alkoholu i drogama. Samoubistvo je najveći greh, u kafanama ti je zabranjen ulaz, psihoaktivne supstance nemaš, tako da ti ostaje samo da ubiješ dedu i zatvoriš ciklus bezbožništva.