Четири листа хартије информативног карактера (први политика, други привреда, хроника, велики брат, фарма, култура, судоку, гола жена, тендери, оглашавање скупштине акционара, продаја столице, прикључног возила и крана јавним надметањем, оглас за посао виљушкара и тв програм, последња два спорт) издашно нафилована флајерима и проспектима (истим оним које сте већ покупили у сандучету кад сте ишли по новине) и покојим специјалним додатком (запошљавање - како да продате кућу и инвестирате у пачворак). Сва ова хрпа папира се мора чврсто и пажљиво држати на путу до куће да не бисте за собом остављали трагове у виду разбуцаног контејнера за рециклажу, међутим, кад-тад ћете бити у ситуацији да отворите новине, зато сте их ваљда и купили. Тог момента ће кренути бујица и пар секунди ће се на ваш под сливати слапови полутки из максија, веш машина, спаваће собе, доместоса, револвинг кредита, Томе Николића, Форд Фокуса, бонжите од 2,99 дин., хељдиног брашна и ко зна још чега, и сва та лепршава, глатка хартија ће фино прекрити ваш патос и све ће подсећати на ламинат који је дизајнирао Енди Ворхол. Онда све то лепо покупите, напуните канту за смеће и одете у вц са тих пар преосталих листића који се преломе и отромбоље преко колена кад их отворите, те тако проведете нужду читајући насловну или последњу страну више пута.
Упркос свему томе, има људи који купују новине баш по критеријуму дебљине (иако знају шта је унутра) и сматрају да су направили добар посао - за само 25 динара добијеш вести, награду и прегршт ђубрета. Неко просто жели да за своје паре добије што више, па макар и говaна.