(Персија VI век н.е., Универзитет у Екбатану)

-Ајде Сиси Бане, мојне си цупи, гладан сам као шакал, могао би да сиђеш по неки хас.
-Ксерксе, шупичкуматерину, ишао сам прошли пут.
-Значи, нећеш, а? Нећу ни ја, сигурно. 'Оћемо да извлачимо сламке?
-Јок.
-А, карте?
-Јок.
-А, пергамент, камен, маказе?
-Јок.
-А, не љути се варварине?
-Нећу, то су све игре у којима одлучује срећа, 'оћемо ону моју, на табли са 64 поља и 32 фигуре. Зовем је ''Оплоди даму'', лишена је фактора среће.
-Е, Сиси Бане, ако та игра потраје, сечем курац на лицу места, што не измисли неку справу па да призовемо фаст фуд. Ништа, онда, кога првог задере киселина, жемо?
-Жемо.