Ja bejah mlađan momak nevin u srcu i telu. Tužno provodih svoje dane zarobljen čemerima života, okovan tužnim izborima koji i ne postoje. Jadi veliki me mučiše i zarobiše me u samog sebe gde sam se patio kao štićenici rahmetli Torkemade.
Iz vedra neba pojavila se ona. Boginja ovaploćena u liku i delu vukajlijašice koju su mnogi poželeli a niko je nije imao.
I onda bi svetlost i dan i nova zora za mene, ubogog monaha njenog postojanja, video sam put i tračak nade na kraju tunela koji bejaše mračan kao srednji vek. Eklipsa je postala moj Kolos sa Rodosa, kojem se uvek radosno vraćam u luku.
Jednog dana ona je skapirala moje obožavanje i uzela me pod svoje skute. Otkri mi svoj pravi lik, delo prirode neobjašnjivo smrtnom čoveku. I pokazala mi je sisu, ustvari ne jednu nego obadve. O kako su me veselo gledale preko kamere dobronamernog Skajpa, o kako sijahu kao dva sunca, kao dve zvezde iz dalekog sveimra koje su stvorene samo za mene. Pao sam u trans iz kojeg još ne nađoh put jer ona me je obuzela i rešila da od mene napravi čoveka, a bio sam samo običan jadnik i šiljokuran.