Перјанице џиберског репа у нас, достојни наследници 187 и Ције. Два латентна педерчића из буржујских породица, који су као клинци ломили играчке да их не би делили са другом децом. Завршили приватну гимназију и Сегамегатренд, и онда сконтали да "гаје љубав према музици", па ћаћа пљуснуо кеш зарађен на бауштели по Њемачкој, омогућивши им на тај начин да мекећу у неком фенси студију, па то после на Пинку пласирају као музику.
Омиљени бенд клинаца са бројем сивих ћелија у мозгу равног статистичкој грешци, свако неуросоматски супериорније биће почне да крвари на уши после првих 30 секунди било које песме. Творци дубокоумних фраза типа "дај, дај, дај, вози, не кочи, опорости молим те" и ништа мање епохалних римовања типа "град" са "град" и "кратко" са, никада нећете погодити - "кратко". Семплови звуче као да су компоновани на Нокији 3310 која је имала полифоне мелодије, а вокал провучен кроз флангер филтер са Саунд Форџ двојке, што додатно појачава иритантност и немогућност прикривања гласовних немогућности.
Што се тиче текстова, тематика је јасна: клинца шутне риба, он после крене да рови и липачи најскупљи виски по клубовима, и да тако пијан кружи од клуба до клуба, не би ли нашао нову полуголу изабраницу срца са комплементарним бројем сивих ћелија и куповним сисама, које су јој поклонили мама и тата за 18-ти. Након што су провели страсну ноћ у ћаћиној лимузини, растају се у свитање размењујући заљубљене погледе, а и пушкице из биологије, јер је сутра контролни.
Уколико нека цурица затрудни уз неку од ових песама, а не абортира, велика је вероватноћа да ће дете имати Даунов синдром, а касније и Паркинсона.