Језик којим нас бомбардују још од малих ногу, серијама, филмовима и цртаним, песмама, па чак и натписима. Језик који је захтевао да се некако са оног "Пиши као што говориш, читај како је написано" транслирамо на нека правила читања, где се "ц" чита као "к" (зато је мачка "кет", а не "цет"), где се два "о", читају као "у" (ту смо схватили да су врата "дор", а не "дур" - измишљена само да би нам загорчала живот), где се учење песама на енглеском језику свело на слушање и записивање како би се то читало на српском ("енд ајл невр гона денс аген, гилти филнигз гат ноу ридм, оу иц изи ту притенд, ај ноу јур нот а фул"). Океј, временом се све то лепо искристалисало. Научили смо прву, другу, па чак и трећу колону неправилних глагола, модалне глаголе, времена, упознали се чак и са "нигга" сленгом, где су пријатељи "хоумиз", кучке "бичиз", курве "хоуз", што нам је баш требало у животу. Године и године праксе, довеле су до тога да се енглески језик говори скоро беспрекорно, да се читање увежба до савршенства.