Evoksi
Dobrodušni i većini neshvaćeni i čudni ''rečni'' ljudi, koji žive u sojenicama na rečnim ostrvima. Čudni su uglavnom ''kopnenim'' ljudima koji žive brže od života, a neshvaćeni im zbog načina na koji razmišljaju i žive - smireno i polako uz potpuno poštovanje ljudskog bića, reke i sveta u njoj, jer zaboga, na samo par stotina metara od njih se dešavaju stvari opisivane u hronikama i pretnje da nestane svet kakvog ga poznajemo.
''Kopneni'' ljudi, nesvesni da upravo pored njih život prolazi a da ga i ne osete, sa ovom plemenitom populacijom najčešće dolaze u kontakt u letnjoj sezoni na Adi Međici, gde je najveća koncentracija vidljivih ''kuća na drvetu''.
- Ajmo do Brane na Međicu, zvao na kotlić.
- Brana, to beše onaj Evoks, s gajbom na grani? Kako zvao, pa on ne koristi mobilni? Nije ni bitno, naravno da oću, kod njega je dojajno, možda me pusti da ja ovaj put vozim čamac kad budemo išli po pivo (hehe).
- Pa pustio te je on i prošle godine, budala. Ne sećaš se, a? Morao je čakrom da te vadi iz vode, kretenu pijani...
