Primetila sam da uvek postanem raspoložena za ova dva autora u nekom posebnom periodu, samo nisam mogla da provalim njegovu eventualnu vezu sa mesečevim menama, promenama godišnjih doba, meteološkim prilikama ili migracijama bizona. Elem, oduvek sam u jednom periodu meseca raspoložena za nešto što će mi iskušavati nerve i gadljivost, pa se hvatam za horore; onda mi dođe period "sirovih emocija" pa iscrpljujem Almodovara i Polanskog, a onda zapadam u miran period koji prolazi uz takozvane "velike" filmove, obično o genijima, umetnicima i književnicima, ili o običnim ljudima neobičnih životnih priča.
E, posle tog perioda, slede Džim Džarmuš i Linč. Oni me ubacuju u posebno raspoloženje u kojem me žmarci obasipaju po celom telu, srce mi se nakostreši, a nađem se u raspoloženju koje mi je izvan ove situacije nepoznato, sa sve novonastalom kreativnošću i željom za sopstvenim stvaralštvom.
Nije mi dugo trebalo da poklopim ove periode sa hormonalnim oscilacijama i tako ukapirah svoju sklonost ovim autorima onda kada realno nisam raspoložena za druge ljude, a kada sam raspoložena samo za svađanje i jebanje.
I to jeste saznanje koje treba podeliti sa drugim ženama, a sve u cilju solidarnosti , a i sa muškarcima, u cilju mira u svetu.