# Scenario alternativne istorije: Srbija bez 5. oktobra

## 2000-2003: Produbljivanje krize

**Neposredne posledice:**
- Međunarodne sankcije ostaju na snazi i pojačavaju se
- EU i SAD povećavaju pritisak, potpuna diplomatska izolacija
- Ekonomija u slobodnom padu: hiperinflacija, BDP pada 30-40%
- Masovno bežanje obrazovanih ljudi (brain drain se ubrzava)
- Dinar pada na 1:200 prema evru

**Unutrašnja situacija:**
- Pojačana represija nad opozicijom i medijima
- Milošević konsoliduje vlast kroz vanredno stanje
- Sukobi unutar režima oko resursa
- Moguće protestne aktivnosti i nasilno gušenje

## 2004-2006: Miloševićeva smrt i borba za nasledstvo

**2006: Milošević umire** (kao u stvarnosti, ali u Beogradu)
- Unutarstranački haos u SPS-u
- Moguće opcije za naslednika:
- Marko Milošević (sin) - malo verovatan
- Neki od generala ili ključnih funkcionera
- Kolektivno vođstvo koje se brzo raspada

**Scenario A** - Dolazi "meki" naslednik:
- Postepeno otvaranje i približavanje realnosti 2000-2010. u realnom vremenu
- Kašnjenje od 10-15 godina

**Scenario B** - Dolazi "tvrdi" naslednik (verovnije):
- Nastavak izolacije
- Model "srpske Belorusije"

## 2007-2015: "Beloruski scenario"

**Politički sistem:**
- Hibridni autoritarni režim
- Formalne višepartijske izbore, ali bez realne konkurencije
- Kontrola svih institucija
- Snažna represija

**Ekonomija:**
- BDP po glavi stanovnika: ~3.000-4.000 USD (danas u realnosti ~9.000)
- Dominacija državnih preduzeća i oligarha bliskh režimu
- Siva ekonomija 50-60% BDPa
- Zavisnost od ruskih kredita i energenata

**Međunarodni odnosi:**
- Potpuna izolacija od Zapada
- Kosovo proglašava nezavisnost (2008) - Srbija odgovara embargo na sever, mogući sukobi
- Snažna zavisnost od Rusije i Kine
- Možda član "Evroazijske unije"

## 2016-2025: Sadašnjost

### Politička situacija

**Verovatno bi vladao:**
- Neki od "mladih" kadrova iz 2000ih (generacija rođena 1960-70)
- Ili scenario nasilne promene vlasti (vojni udar, revolucija)
- Ili kolaps države i fragmentacija

### Ekonomski scenario

**Pesimistički (najrealniji):**
- BDP po glavi: $4.000-5.000 (nivo Ukrajine pre rata)
- Prosečna plata: 250-350 EUR
- Nezaposlenost: 25-30%
- Polovina populacije u siromaštvu
- Kritična infrastruktura
- Zavisnost od humanitarne pomoći

**Optimistički (mala verovatnoća):**
- Ako su se 2010-15 desile reforme
- Približavanje EU standarda sa zakašnjenjem od 15 godina
- BDP kao u realnom 2010.

### Društvena situacija

- Populacija: 5-5.5 miliona (umesto 6.6)
- Milion ljudi emigriralo
- Potpuno ispraznjena sela i mali gradovi
- Kolaps obrazovnog i zdravstvenog sistema
- Visoka stopa kriminala

### Međunarodni položaj

**Kosovo:**
- Međunarodno priznato od strane većine zemalja
- Potpuno odvojeno, možda prošireno na Preševo

**Regionalni odnosi:**
- Svi susedi u EU/NATO (osim možda BiH)
- Srbija jedina izolirana
- Zatvorene granice, vize za sve strane

**Globalna pozicija:**
- Sporedni ruski satelit
- Kineski uticaj kroz dlugove
- Moguća ruska vojna baza
- "Severna Koreja Evrope" - izolovana, siromašna, nepredvidiva

### Mogući finalni ishodi do 2025.

**1. Scenario kolapsa:**
- Ekonomski i politički slom
- Vojvodina traži autonomiju/otcepljenje
- Sanžak nestabilan
- Moguće NATO intervencija

**2. Scenario "zamrznute zemlje":**
- Kao Belorusija do 2020.
- Diktatura, siromaštvo, izolacija
- Opstanak zahvaljujući Rusiji

**3. Scenario kasne tranzicije:**
- Neka revolucija 2015-2020.
- Kašnjenje od 15-20 godina
- Tek sada process stabilizacije

## Zaključak

U najrealnijom scenariju, Srbija 2025. bez 5. oktobra bi bila:

- **Ekonomski:** Kao najsiromašnije evropske zemlje (Moldova, Ukrajina)
- **Politički:** Autoritarni režim ili hronična nestabilnost
- **Demografski:** 1-2 miliona manje stanovnika
- **Geopolitički:** Potpuno izolovana od Zapada, ruski satelit
- **Društveno:** Duboka kriza, kolaps institucija

Alternativno, moguće je da bi režim pao ranije (kroz nasilnu promenu), ali bi posledice devedesetih plus dodatnih 5-10-15 godina izolacije bile katastrofalne, i Srbija bi tek sad bila tamo gde je bila oko 2010-2015. u stvarnosti.

Dakle: **minimum 15-20 godina nazad od trenutne pozicije.**

Naravno, evo scenarija alternativne istorije koji istražuje kako bi Srbija izgledala 2025. godine da je Slobodan Milošević ostao na vlasti nakon 5. oktobra 2000.

---

### Scenario: Operacija "Bedem"

**Prolog: 5. oktobar 2000, 15:35 časova**

Dim se diže iznad zgrade Savezne skupštine. Stotine hiljada ljudi je na ulicama. Policija se na nekim mestima povlači, na drugima se koleba. Komandant JSO, Milorad Ulemek Legija, donosi drugačiju odluku. Umesto prećutnog dogovora sa opozicijom, on sledi direktno naređenje Vrhovne komande, aktivirajući operativni plan "Bedem", pripremljen nedeljama unazad.

Jedinica za specijalne operacije, zajedno sa Specijalnim antiterorističkim jedinicama MUP-a, ne pridružuje se narodu. Umesto toga, hermetički zatvaraju ključne tačke oko zgrada vlade, RTS-a i Skupštine. Koristeći suzavac, gumene metke, a na kraju i bojevu municiju, razbijaju jezgro demonstracija. Vojska Jugoslavije, pod komandom Nebojše Pavkovića, postavlja blokade na prilazima Beogradu. U večernjim satima, grad je pod kontrolom snaga bezbednosti.

U 20:00, Slobodan Milošević se obraća naciji preko RTS-a. Mirnim, ali odlučnim tonom, proglašava pobedu nad "stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima" koji su pokušali da izvedu puč. Proglašava se vanredno stanje. U narednim danima, lideri DOS-a su pohapšeni pod optužbom za veleizdaju i pokušaj nasilnog preuzimanja vlasti. Revolucija je ugušena u krvi.

---

### Srbija, 2025. Godina: Tvrđava na Balkanu

Dvadeset pet godina nakon neuspele revolucije, Srbija je zemlja koja je krenula potpuno drugačijim putem. Spolja, deluje stabilno, ali iznutra je trula, izolovana i zamrznuta u vremenu.

#### **1. Politička Scena: Miloševićevim Stopama**

Slobodan Milošević je preminuo 2011. godine od posledica srčanog udara. Nije dočekao suđenje u Hagu; umro je u Beogradu, u kućnom pritvoru na koji je stavljen nakon blagog "unutarpartijskog puča" 2008. godine, kada su ga mlađi kadrovi SPS-a i JUL-a, predvođeni "tehničkim premijerom", sklonili sa čela države zbog narušenog zdravlja. Njegova sahrana je bila grandiozan državni događaj, a on je posthumno proglašen "braniocem otadžbine".

Vlast je preuzela "vlada nacionalnog jedinstva", sačinjena od tvrdog krila SPS-a, JUL-a (koji se reformisao u "Pokret za Srbiju") i Srpske radikalne stranke, koja je nakon smrti Vojislava Šešelja prigrlila pragmatičniji, ali i dalje duboko nacionalistički kurs.

Današnji predsednik je bivši general, čovek čvrste ruke koji je bio jedan od ključnih aktera u gušenju demonstracija 2000. godine. Izbori se održavaju redovno, ali su puka formalnost. Opozicija postoji, ali je marginalizovana, fragmentirana i pod stalnim pritiskom službi bezbednosti. Svaki ozbiljniji pokušaj organizovanja se suzbija optužbama za "podrivanje ustavnog poretka". Nema slobodnih medija; RTS i nekoliko privatnih televizija pod direktnom državnom kontrolom emituju program koji slavi državne uspehe i upozorava na stalne pretnje sa Zapada.

#### **2. Ekonomija: Preživljavanje pod Sankcijama**

Međunarodne sankcije nikada nisu ukinute; naprotiv, pooštrene su nakon gušenja revolucije. Srbija je ekonomski parija Evrope.
* **Državni Kapitalizam:** Sva velika preduzeća su u državnom vlasništvu. Privatizacija nikada nije sprovedena. Korupcija je endemska i predstavlja glavni mehanizam funkcionisanja sistema. Da biste dobili posao, dozvolu ili završili bilo šta, potrebna vam je veza u vladajućoj partiji.
* **Standard Života:** Prosečna plata je oko 250 evra. Nezaposlenost je ogromna, ali se prikriva kroz fiktivne poslove u javnom sektoru. Police u prodavnicama nisu prazne kao 90-ih, zahvaljujući trgovini sa Rusijom, Kinom i nekoliko nesvrstanih zemalja, ali je izbor robe ograničen, a zapadni proizvodi su luksuz dostupan samo eliti.
* **Crno Tržište:** Šverc goriva, cigareta, tehnike i strane valute je ključni deo ekonomije. Mnogi ljudi preživljavaju zahvaljujući tome.
* **Infrastruktura:** Putevi su u katastrofalnom stanju, železnica jedva funkcioniše. Energetski sistem je na ivici kolapsa zbog nedostatka investicija. Jedini svetli primeri su projekti koje finansira Kina, poput mostova ili delova autoputa, ali oni dolaze sa ogromnim dugovima i političkim ustupcima.

#### **3. Društvo i Kultura: Izgubljena Generacija**

* **Izolacija i Emigracija:** Ko god je mogao, pobegao je iz zemlje. Procenjuje se da je preko milion, uglavnom mladih i obrazovanih ljudi, napustilo Srbiju između 2000. i 2025. godine. Dobiti vizu za Zapadnu Evropu je skoro nemoguće, pa se ljudi snalaze preko ilegalnih kanala.
* **Internet i Tehnologija:** Internet postoji, ali je pod strogom kontrolom. Društvene mreže su ili blokirane ili pod stalnim nadzorom. Pristup stranim sajtovima sa vestima je otežan. Država promoviše svoje, domaće verzije popularnih aplikacija. Pametni telefoni postoje, ali su skupi i uglavnom kineske proizvodnje.
* **Kultura:** Kulturna scena je svedena na patriotski kič i underground scenu koja rizikuje progon. Knjige se cenzurišu, filmovi koji kritikuju vlast ne dobijaju sredstva, a muzikom dominira turbo-folk sa nacionalističkim prizvukom. Mladi su apatični, cinični ili radikalizovani. Odrastaju u atmosferi lažnog patriotizma, siromaštva i beznađa.

#### **4. Spoljna Politika i Regionalni Odnosi**

Srbija je "evropska Severna Koreja" ili "Balkanaska Belorusija".
* **Odnosi sa Zapadom:** Ne postoje. SAD i EU Srbiju smatraju odmetničkim režimom. NATO je označen kao večiti neprijatelj.
* **Saveznici:** Jedini pravi saveznici su Rusija i Kina. Rusija obezbeđuje vojnu i energetsku podršku, a u Sremu se nalazi i manja ruska vojna baza, kao "garant stabilnosti". Kina je glavni ekonomski partner, koji drži Srbiju u dužničkom ropstvu.
* **Kosovo:** Status Kosova je zamrznut konflikt. Nikada nije bilo pregovora. Granica je visoko militarizovana linija razdvajanja, slična onoj između dve Koreje. Povremeni incidenti prete da prerastu u otvoreni sukob. Srbi na Kosovu žive u izolovanim enklavama pod zaštitom ostataka KFOR-a, koji ima minimalan mandat.
* **Region:** Crna Gora se odvojila 2002. godine, nakon referenduma koji Beograd nikada nije priznao. Odnosi su ledeni. Sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom (naročito Federacijom) vlada stanje trajnog neprijateljstva. Jedina veza je sa Republikom Srpskom, koju Beograd otvoreno podržava u secesionističkim težnjama.

### Zaključak: Pogled na Beograd 2025.

Šetnja Knez Mihailovom ulicom 2025. godine je putovanje u prošlost. Fasade su oronule, izlozi poluprazni. Umesto svetskih brendova, tu su domaće prodavnice sa skromnom ponudom. Ljudi su sumorni, obučeni skromno. Na Trgu Republike, umesto reklama za nove telefone, stoje bilbordi sa likom predsednika i patriotskim porukama.

Srbija 2025. godine, u ovom scenariju, nije samo siromašnija, izolovanija i nedemokratska. Ona je zemlja koja je propustila četvrt veka. Zemlja zarobljena u sopstvenoj prošlosti, bez nade u drugačiju budućnost, sa ožiljcima koji nikada nisu zarasli i generacijama koje nikada nisu dobile priliku. Cena ostanka jednog čoveka na vlasti plaćena je budućnošću čitavog naroda.

Izvanredno pitanje. Ono dotiče samu suštinu debate o 5. oktobru i njegovom nasleđu, priznajući kritike sa obe strane političkog spektra. Kreiranje *pozitivnog* scenarija u kojem Milošević ostaje na vlasti je veliki izazov, jer zahteva preokretanje fundamentalnih pretpostavki o njegovom režimu.

Ovaj scenario neće biti utopija, već pre "manje od dva zla", zasnovan na ideji da je kontinuitet, čak i autoritaran, mogao da spreči neke od najgorih trauma tranzicije koje su se desile u stvarnosti.

---

### Scenario: Pragmatična Tranzicija umesto Revolucije

**Prolog: Kasna jesen 2000. godine**

Peti oktobar je ugušen. Vanredno stanje je na snazi. Lideri opozicije su u zatvoru ili kućnom pritvoru. Srbija je potpuni parija, pod još jačim sankcijama. Međutim, pobeda je pirova. Režim je iscrpljen, ekonomija na kolenima, a društvo na ivici unutrašnjeg kolapsa. Čak i unutar vladajuće elite – u službama bezbednosti, vojsci i među "patriotskim" biznismenima – vlada svest da se ovako ne može dalje. Država neće preživeti još jednu godinu ovakve izolacije.

Slobodan Milošević, svestan da je pobedio u bici, ali da gubi rat, pod pritiskom najbližih saradnika (pragmatske struje SDB-a i moćnih direktora državnih preduzeća) donosi neočekivanu odluku. Umesto daljeg inata, bira put koji je već jednom upotrebio – put pragmatizma, po uzoru na Dejton.

On inicira tajne pregovore sa evropskim posrednicima (ne sa SAD ili Britanijom, već sa Nemačkom i Francuskom), nudeći im dogovor: **stabilnost Balkana u zamenu za opstanak režima i kontrolisanu tranziciju pod njegovim uslovima.** Globalni događaji mu idu na ruku – nakon 11. septembra 2001, fokus Zapada se pomera sa Balkana na Bliski istok. Stabilan, iako autoritaran, partner u Beogradu odjednom postaje prihvatljivija opcija od haosa.

Dogovor je postignut:
1. Srbija garantuje mir u regionu i prestaje sa destabilizacijom Bosne i Crne Gore.
2. Saradnja sa Haškim tribunalom se odlaže na neodređeno vreme za najviše rukovodstvo, čime se Miloševiću garantuje lična bezbednost.
3. Sankcije se postepeno ukidaju u zamenu za kontrolisano otvaranje tržišta.
4. Zatvoreni lideri opozicije se puštaju na slobodu uz uslov da se povuku iz politike.

---

### Srbija, 2025. Godina: Suverena Tvrđava

Dvadeset pet godina kasnije, Srbija je zemlja koja je izbegla šok-terapiju i haos tranzicije, ali po cenu političkih sloboda. To je stabilna, centralizovana i ekonomski suverena država, po uzoru na "orbanovsku Mađarsku" ili "srpski model Kine".

#### **1. Politička Scena: Demokratija sa Ogradom**

Slobodan Milošević se povukao sa vlasti 2006. godine, preuzimajući ulogu počasnog doživotnog predsednika Socijalističke partije, svojevrsnog "oca nacije". Umro je prirodnom smrću 2012. godine. Vlast je prešla na mlađe, tehnokratski orijentisane kadrove iz SPS-a i JUL-a, koji su formirali široku koaliciju sa umerenim nacionalistima.

Nije bilo "6. oktobra" i lustracije. Službe bezbednosti nikada nisu rasformirane, već su reformisane i stavljene pod čvrstu partijsku kontrolu. Ovo je, po zagovornicima ovog poretka, bio ključni potez: **sprečena je simbioza organizovanog kriminala i države koja je obeležila stvarne 2000-te.** Nije bilo atentata na premijera, jer je sistem bio suviše čvrst da bi ga kriminalni klanovi mogli ugroziti.

Izbori postoje, ali je ishod uvek poznat. Vladajuća koalicija uvek pobeđuje, a opozicija je slaba, kontrolisana i služi kao dekor demokratije. Mediji su pod indirektnom kontrolom države kroz vlasništvo lojalnih biznismena.

#### **2. Ekonomija: Državni Kapitalizam i Nacionalni Šampioni**

Ovo je ključna tačka gde ovaj scenario postaje "pozitivan" u poređenju sa stvarnošću.
* **Bez pljačkaške privatizacije:** Umesto rasprodaje državnih firmi strancima i tajkunima za male pare, država je sprovela proces "ukrupnjavanja". Najvažnija preduzeća (Telekom, EPS, NIS) su ostala u većinskom državnom vlasništvu. Postala su "nacionalni šampioni", pomalo tromi, ali stabilni poslodavci koji garantuju socijalni mir.
* **Očuvanje industrije:** Nije bilo masovnog zatvaranja fabrika. Tranzicija je bila sporija, ali je sačuvala industrijsku bazu. Srbija danas proizvodi više sopstvenih proizvoda, od hrane do tehnike, iako su oni možda manje konkurentni na svetskom tržištu.
* **Strane investicije pod uslovima:** Strani investitori su dobrodošli, ali ne mogu da kupuju poljoprivredno zemljište i strateške resurse. Zakon štiti domaću privredu. Standard života nije spektakularno viši nego u našoj stvarnosti, ali je **socijalna sigurnost veća**. Manja je nejednakost, a stopa nezaposlenosti je niža zbog velikog javnog sektora.
* **Infrastruktura:** Zahvaljujući strateškim partnerstvima sa Kinom i Rusijom, izgrađeni su ključni autoputevi i modernizovana železnica, ali bez uslovljavanja sa Zapada.

#### **3. Društvo i Spoljna Politika: Neutralnost i Ponos**

* **Evropska Unija:** Srbija nikada nije podnela zahtev za članstvo u EU. Umesto toga, proglasila je politiku "strateške neutralnosti". Ima trgovinske sporazume sa EU, ali nije deo njenih političkih struktura. Ovo se u javnosti predstavlja kao velika pobeda – "sačuvali smo suverenitet". Nema pritisaka iz Brisela oko Kosova, ljudskih prava ili spoljne politike.
* **Kosovo:** Pitanje Kosova je ostalo zamrznuto. Nije bilo pregovora pod vođstvom EU, niti Ahtisarijevog plana. Kosovo nije proglasilo nezavisnost 2008. jer nije imalo jedinstvenu podršku Zapada (koji je bio zauzet drugim problemima i zadovoljan mirom na terenu). Situacija je status quo – de facto autonomija pod međunarodnim nadzorom, ali formalno unutar Srbije. Za nacionaliste, ovo je ključno: **Kosovo nije formalno izgubljeno.**
* **Nacionalni Identitet:** Društvo je homogenije i konzervativnije. Osećaj nacionalnog ponosa je jak, podstaknut narativom da se Srbija "oduprela globalizaciji i sačuvala dušu". Nema NVO sektora finansiranog sa Zapada koji kritikuje državu, što vlasti vide kao plus, a malobrojni liberali kao tragediju.

### Zaključak: Cena slobode nasuprot ceni stabilnosti

Da li je Srbija 2025. u ovom scenariju bolja? Zavisi od ugla gledanja.

* **Iz perspektive nacionaliste i kritičara tranzicije:** Apsolutno. Država je suverena, nije rasprodala svoje resurse, sačuvala je industriju i nije formalno izgubila Kosovo. Izbegnut je haos 2000-ih, ubistvo premijera i nacionalno poniženje. Standard možda nije kao u Nemačkoj, ali je život stabilan i predvidiv.
* **Iz perspektive proevropskog liberala:** Ovo je mračna distopija. Srbija je autoritarna država bez slobode medija i stvarne demokratije. Zarobljena je u prošlosti, izolovana od zapadnih kulturnih tokova i bez vladavine prava. To je uređen, ali zagušljiv kavez.

Ovaj scenario sugeriše da bi izostanak 5. oktobra doveo do **trgovine**: Srbija bi žrtvovala demokratske slobode i evropsku integraciju za račun ekonomske stabilnosti, očuvanja suvereniteta i unutrašnjeg reda. Bio bi to put koji nije doneo blagostanje, ali je sprečio katastrofu. Za mnoge koji danas kritikuju 5. oktobar, takav ishod bi, ma koliko nesavršen, možda izgledao kao bolja opcija.

Naravno, sa zadovoljstvom. Ovaj scenario istražuje "šta bi bilo kad bi bilo" da je energija 5. oktobra iskorišćena za temeljne, a ne samo kozmetičke promene. To je priča o ispunjenom obećanju.

---

### Scenario: Operacija "Čiste Ruke" (Šesti Oktobar se dogodio)

**Prolog: 6. oktobar 2000, 08:00 časova**

Nakon noći slavlja i neizvesnosti, Krizni štab Demokratske opozicije Srbije (DOS), predvođen Zoranom Đinđićem kao operativnim liderom i Vojislavom Koštunicom kao novoizabranim predsednikom, ne gubi ni trenutak. Umesto unutrašnjih prepirki i kompromisa sa strukturama starog režima, oni deluju jedinstveno i odlučno. Na prvom sastanku donosi se paket mera pod radnim nazivom "Operacija Čiste Ruke".

Ključni trenutak se dešava kada Koštunica, uprkos svom legalizmu, pod Đinđićevim uticajem prihvata da su u pitanju "revolucionarni dani" koji zahtevaju "revolucionarne mere". Donosi se odluka da se Jedinica za specijalne operacije (JSO) ne amnestira, već da se odmah stavi pod strogu vojnu komandu i otpočne proces rasformiranja i istrage njenih kriminalnih aktivnosti. Rade Marković, šef Državne bezbednosti, i nekoliko ključnih generala su odmah smenjeni i stavljeni u kućni pritvor.

Revolucija se ne zaustavlja na ulici; ona ulazi u institucije.

---

### Srbija, 2025. Godina: Stub Jugoistočne Evrope

Dvadeset pet godina kasnije, Srbija je neprepoznatljiva. To je zemlja koja je prošla kroz bolnu, ali uspešnu tranziciju, postavši moderna, funkcionalna i poštovana evropska država.

#### **1. Politička Scena: Zrela Demokratija**

* **Lustracija i Vladavina Prava:** Prva i najvažnija mera nove vlasti bila je donošenje Zakona o lustraciji već početkom 2001. godine. Svi nosioci visokih funkcija u SPS-u i JUL-u, kao i svi pripadnici tajne policije, sudije i tužioci koji su kršili ljudska prava, trajno su udaljeni iz javnog života. Otvoreni su tajni dosijei, što je bilo bolno, ali je društvu donelo katarzu.
* **Bez Atentata:** Zoran Đinđić je preživeo mandat premijera. "Zemunski klan" i druge kriminalne grupe su razbijene već u prvim godinama, jer nikada nisu imale zaštitu u strukturama države. JSO, kao njihov zaštitnik, rasformiran je do 2002. Đinđić je, nakon premijerskog mandata, postao jedan od najuglednijih evropskih državnika, igrajući ključnu ulogu u regionalnom pomirenju.
* **Stabilan Politički Sistem:** Politička scena se ukrupnila i stabilizovala. Danas Srbijom dominiraju dve velike političke opcije: umereno konzervativna Narodna stranka (nastala spajanjem DSS-a i drugih desnih frakcija DOS-a) i progresivna Socijaldemokratska partija (predvođena naslednicima Demokratske stranke). Socijalistička partija Srbije postoji kao marginalna stranka levice, nakon što je prošla duboku unutrašnju reformu i izvinila se za ulogu u devedesetima. Radikali su vanparlamentarna, folklorna desnica.
* **Institucije:** Sudstvo je nezavisno, policija profesionalna, a korupcija je svedena na nivo proseka Evropske unije.

#### **2. Ekonomija: Balkanski Tigar**

* **Transparentna Privatizacija:** Umesto pljačkaške privatizacije, sproveden je model po uzoru na Češku i Poljsku, uz pomoć evropskih savetnika. Javna preduzeća su prodata na otvorenim tenderima velikim svetskim kompanijama, uz stroge socijalne programe za radnike koji su ostali bez posla. Nije bilo stvaranja klase domaćih tajkuna povezanih sa politikom.
* **Članstvo u EU:** Srbija je, zajedno sa Hrvatskom, ušla u Evropsku uniju 2013. godine. To je donelo pristup ogromnim strukturnim fondovima, koji su transformisali infrastrukturu. Autoputevi povezuju Srbiju sa svim susedima, a brza pruga Beograd-Budimpešta-Beč je realnost.
* **Standard Života:** Prosečna plata je oko 1300 evra. Nezaposlenost je niska. Srbija je postala regionalni centar za IT industriju i naprednu poljoprivredu. Beograd je kosmopolitska metropola, rame uz rame sa Pragom ili Varšavom.
* **Rešen "Brain Drain":** Trend odlaska mladih je zaustavljen oko 2010. godine. Danas se mnogi iz dijaspore vraćaju, jer u Srbiji mogu da nađu dobro plaćen posao i uređen život.

#### **3. Društvo i Kultura: Otvorenost i Pomirenje**

* **Suočavanje sa Prošlošću:** Puna saradnja sa Haškim tribunalom bila je prioritet od prvog dana. To, zajedno sa otvaranjem arhiva i javnom debatom, dovelo je do toga da je društvo prihvatilo odgovornost za zločine počinjene u ime srpskog naroda. Iako i dalje postoje desničarski ekstremisti, dominantan narativ je antiratni.
* **Slobodni Mediji:** Medijska scena je vibrantna i slobodna. RTS je transformisan u javni servis po uzoru na BBC, finansiran isključivo pretplatom i nezavisan od vlade.
* **Kultura:** Kulturna scena je procvetala, oslobođena stega nacionalizma. Srpski filmovi, knjige i muzika su cenjeni u Evropi. Exit festival je samo jedan od mnogih simbola otvorenosti zemlje.

#### **4. Spoljna Politika i Regionalni Odnosi**

* **Kosovo:** Pitanje Kosova je rešeno pre ulaska u EU. Pošto je Srbija od početka pokazala demokratski kapacitet i spremnost na dijalog, pregovori su vođeni u drugačijoj atmosferi. Konačno rešenje, postignuto oko 2008. godine uz posredovanje EU i SAD, bilo je bolan kompromis (možda model "dve Nemačke" ili teritorijalna razgraničenja), ali je omogućilo i Srbiji i Kosovu evropsku budućnost. Danas je granica gotovo neprimetna, kao i drugde u EU, a Srbi na Kosovu imaju najviši stepen autonomije i zaštite.
* **Lider u Regionu:** Srbija je postala motor pomirenja i ekonomske saradnje na Balkanu. Odnosi sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom su najbolji u istoriji. Zajednički nastupaju u telima EU, rešavajući probleme kao partneri. Pojam "Zapadni Balkan" se više ne koristi; region je integralni deo Jugoistočne Evrope unutar EU.

### Zaključak: Ispunjenje sna o modernoj Srbiji

Srbija 2025. godine, u ovom scenariju, nije savršena zemlja, ali je neuporedivo bolja od one koja je proistekla iz nezavršene revolucije. To je država u kojoj se ceni rad, znanje i poštenje. Država koja je preuzela odgovornost za svoju prošlost kako bi osigurala budućnost.

"Šesti oktobar" nije bio lak. Bio je period pun izazova, otpora i teških odluka. Ali se na kraju ispostavilo da je brza i odlučna operacija, ma koliko bolna, bila bolja od decenija laganog propadanja. To je Srbija za koju su se ljudi borili 5. oktobra, i koja je, u ovoj alternativnoj stvarnosti, zaista i stvorena.

Сећам се да сам се вратио у школу после пар дана и дочекале су ме приче како ће 5. окт бити национални празник, како је Ђинђић нови не знам ко, како ће се улице звати 5. октобра и слично. Колико је то смешно из данашње перспективе.

Opoziciona koalicija koja je nastala na talasu hiperinflacije, rata i bombardovanja oličena u Demokratskoj opoziciji Srbije sa svojim studentskim udarnim krilom u vidu Otpora je u svakom pogledu proizvod svoje ere. Ova koalicija vodena je obećanjima da će slobodno tržište obezbediti veći standard života, ekonomski prosperitet i stabilnost, vladavinu prava, demokratizaciju društva i višepartijski sistem. U periodu neposredno nakon pada socijalizma, jednacija je izgledala ovako: više tržišta znači više slobode znači više evropskog puta.
Petim oktobrom je datum koji podseća na ono što je izgupljeno i iznevereno, na greške koje su napravljene i koje se ne smeju ponoviti. Iskrena želja naroda za promenom neće i ovaj put biti prokockana. Najveća lekcija petog oktobra je da smo mi sami jedini garant slobode. Za nju neće garantirati slobodu tržište, ma koliko ono bilo meritokratsko, jer interes kapitala nije interes društva. Za nju neće garantirati Evropa, ma koliko priča o ljudskim pravima, jer je jeftina radna snaga važnija od napretka društva. Za nju neće garantirati politička elita, ma koliko prosvećena, jer su partikularni interesi uvijek važniji od interesa društva. Jedino društvo u kojem čovek sam upravlja sobom, svojom zajednicom i privredom sa fokusom na budućnost može biti slobodno društvo. Ne uzdamo se u spasitelje, domaće ili strane. Oslobodioce ne postoje, već narod sam sebe oslobađa.
Sada, posle 25 godina vidimo da ova jednacija ne samo da nije tačna, već da je dovela do rezultata suprotnih očekivanjima: umesto prosperiteta siromaštvo, umesto slobode normalizacija represije i straha. Suverenitet je prokockan, a Srbija je definitivno smeštena u periferiju svetskog kapitalizma. Za trenutno stanje nisu krivi pojedinci, već sistem koji je ostao isti. Zamena jednog političkog rukovodstva drugim nije isto što i promena sistema. Nastavljenje su privatizacije poceće pod Miloševićem, a demokratski život se nije otvorio za učešće širih segmenata društva. Sa druge strane, intenzivno finansiranje DOS-a od strane spoljnih izvora se moralo naplatiti otvaranjem Srbije za međunarodni kapital. Tranzicija je tražila žrtvovanje. Trebalo je stisnuti zube. Uhvaćen između čekića i nakovnja, nalet nade nastao odbranom ustavne volje petog oktobra se kod većine brzo pretvorio u ražočarenje, a zatim u bes.
Iz današnje perspektive, jedno je jasno—jednacija je netačna, pre svega jer se u njoj ne nalazi formula za izmenu sistema. Za promenu sistema je potrebna opšta demokratizacija; društvena, ekonomska i politička. Preko plenumske i zborovske organizovanja ona čini samu srž studentskog pokreta. Drugo, sistemska promena zahteva napuštanje neoliberalnih reformi privatizacije, stalnih revizija, zakidanja i zanemarivanja zdravstva, prosvete i socijalne zaštite. Treće, promena sistema znači i antikolonijalnu poziciju borbe protiv svake ekonomske eksploatacije, zagadenja prirodne sredine ili kršenja prava od strane drugih država i korporacija. Studentski pokret nije petooktobarski pokret i nema kontinuitet sa njim jer je njegova osnova promena sistema, ali svoj vitalizam izvlači iz istog izvora, a to je nada u promene

sistemska promena zahteva napuštanje neoliberalnih reformi privatizacije, stalnih revizija, zakidanja i zanemarivanja zdravstva, prosvete i socijalne zaštite. Treće, promena sistema znači i antikolonijalnu poziciju borbe protiv svake ekonomske eksploatacije, zagadenja prirodne sredine ili kršenja prava od strane drugih država i korporacija

Glupo ti je što ti to tako vezuješ za 5. oktobar, jer onda ispada da je Slobo neki superheroj koji je to mogao da spriječi, i da bi bolje bilo sa njim.

Oni te ekonomski kolonizuju kako god okreneš

Da bi te neko okupirao moraš prvo biti država

A što se tiče Nato baze, to se desilo za vrijeme Slobe, a ne za vrijeme DOS-a. 1999. se povukla vojska a ušetao NATO na Kosovo, a ne 2000.