Женска особа, али најчешће мушка (сви знају да мушкарци више воле да ојалавају) у нашем животу, што се врзма тамо-амо и ћошкари. Себи је средила живот и решила се егзистенцијалне кризе на најлакши могући начин*, па јој се због тога досадно и одлучује да смета онима који своје егзистенцијално питање нису решили, но вредно раде своја посла.
Тада Фрау Габријела отпочиње свој свакодневни бојкот и инвазију личног простора дотичне особе, непрестаним упадањем, појављивањм на вратима, зивкањем на мобилни телефон, опсадом мејла, фејсбук/твитер и других профила - уопштено, ширењем небитних и простачких информација и трачева/урбаних легенди баш у неподесно време (ако уопште и постоји време подесно за то) и када то нико не жели, али када је немогуће да се то спречи; једино Фрау Габријела има проблеме (није битно што је то сломљен нокат), заправо Фрау Габријела увек има проблеме и увек се жали на нешто и сви за те проблеме морају да чују. Такве особе се препознају, пре свега по томе што у друштву највише воле да чују звук сопственог гласа (и што се у њиховом друштву најчешће само то и чује, сатима).