Glorifikovanje slavnih ličnosti na idiotski način
Одлика квази интелигентних урбаних вонаби Сергеј Трифуновића и Луна Лу. Гори дебилизам од праћења музичке каријере и живота Бобана Рајовића јер је л' те некоме можда и прија његов музички опус, а то је океј.
Глорификовање некога због глупости које је правио у животу и лоших навика уместо због дела која је створио. Резултира у томе да је боље ићи у кафанчину на ибарској магистрали и слушати о томе да је у време Слобе било боље него седети на Теразијама и слушати којекакве Тривунце који расправљају ко је био квлтнији алкохоличар, Буковски или Хемингвеј и ко је могао да спичи више ЛСД-а, Хендрикс или Џенис Џоплин.
Посебно иритантно код Буковског, којем се дилеје диве јер је био алкос а не јер је писао одличне песме и одличну прозу. Или још горе, немају појма о поезији и мисле да је проза то то. Фасуј цирозу, дркај курац у завесу и кул си. Гле му курца. То што се урољан к'о курац ваљаш по блату и замишљаш да си бачје и краљ као Буковски зајеб'о си се синак, само си још једна распали бот.
И после смо ми сељаци глупи што слушамо Мирослава Илића.
- Мааааатори, јеси ли свестан ти колико је По био луд е маааааатори?
- Сереш тебриматори, сереш, Хантер С. Томпсон је био много луђи, знаш оно кад замишља од Дел Тора да је Сотона? Кидање тебрицепсиматорикусе, кидање.
- Е момци, јесте упознати да мотивом креманске кобре у пророчанствима Тарабића? Не? Сачекајте дес' минута сад ћу да је донесем да вам погледам мало у пасуљ.
Komentari
- NK
Nit' smrdi, nit' miriše. Plus zbog dičenja ruralnim poreklom
