1812:
-Жено, куд си пошла?
-Неко ме зове, морам да видим шта је, звучи као...
-Ма јеси ти нормална?! Да се одазовеш у ово глуво доба ноћи?! Ти као да не знаш да те то водењаци дозивају, хоће да те воде у воду... Хајде лези спавај, сутра треба да переш ноге мом брату из Ерцеговине.

1912:
-Мајко, идем ја са јаранима у воденицу, треба жито да се направи.
-Ако, Кузмане, љуби те мајка, само немој да останеш касно до глувог доба ноћи, 'оће вампир да удари, а чула сам да се покојни Василије, јебо му пас матер, Бог да ми душу прости, повампирио...

2012:
-Јакове, кад се синоћ Миша вратио кући?
-Касно синоћ, опет био са оним његовим наркоманима.
-Па шта је радио до тако касно, црно моје дете?
-Дрогирао се и јео говна, шта је радио... Ту ми к'о вампир долази кући у глуво доба ноћи... Море кад га ја дохватим каишем има да истерам тог ђавола из њега.