Седим на ивици кревета.Тресем се као никада до сада.Клатим се напред назад и трљам руке једну о другу.Као да ми је први пут.Гледам у сточић поред кревета , не могу да скинем поглед са њега.Хвата ме страх.Зашто ми ово треба?Како је уопште дошло до овога?!Из монотоније исчекивања , нервозе и страха прекину ме звук туша.Немам још много времена.А како сам само некада...И ту се сетих безбрижних , дивних времена.Сећања су ми измамила осмех на лицу , ипак сам ја био "the man''.Звук туша је престао , врата су се отворила.Вратио сам се у стварност.Поглед ми је поново стао на сточић."Љубави , спремна сам" рече она.Дрхтавом руком дохватих бочицу са вијагром...........