Gorocvet
Gorocvet (zečji mak, gorocvat, gospina vlas), lat.Adonis vernalis, je višegodišnja, zeljasta biljka iz familije ljutića, žutih cvetova, koja raste na peskovitim staništima i sušnim livadama. Još jedna biljka kojoj je ime pozajmio lik iz grčke mitologije, lepi lovac Adonis.
Osim po lepoti ova biljka je i dragocena i po lekovitosti i koristi se za proizvodnju lekova protiv srčanih oboljenja. Upravo zbog toga je znatno proređena. Lepota i lekovitost ne smeju da zavaraju.
Plodovi su gusto sabijeni, mrezasto naborani i dlakavi, sa kukasto savijenim kljunom. Gorocvet je ljutog, gorkog, neprijatnog ukusa i veoma otrovan, pojzeeeeeeeeen!
Ali, to sve nije bitno. GAAAARGIJA!
Gorocvet je bio časopis iz kojih su se prepisivali sastavi za domaći i pismene vežbe. Oni malo stariji znaju o čemu pričam. Pisci su uglavnom bili štreberi koji osvoje nešto na takmičenjima ili oni koji su se učiteljici toliko uvukli u buljsona da ni školski domar ne može da ih izvadi.
Dobro, bili su i oni koji su zaista vredeli.
Svaki đak je doživotno zahvalan ovoj svetinji od izdanja. Oni kojima roditelji nisu znali da pišu sastave ili su opravdano bili odsutni, ti đaci su počeli da slave Sv Savu.
Neca: Ali, mamaaa, zakasniću u školu, a nemam domaći, buaaaa! :liju suze sve u šesnes':
Jasminka: Bože dete, ostavi me više na miru. Moram da pomognem čiki oko slavinepglopglo...
Majstor Beli: Uff, tako je komšike. Ae, mali pali, i ne kucaj više, dekoncentrišeš me.
*treskanje na vrata*
Neca: Mamaaa, ja uvek moram sam da pišem. Mojim drugarima, rodietelji pomažu oko domaćeg.
Majstor Beli: Mali, kaži *dragička*.
Jasminka: Hihi, drhti mi pička. :prošaputa:
Neca: Dragička!
Majstor Beli: Doneo ti je čika gorocvet. Eno, stavio sam ga na klavir, umesto nota.
Neca: Jeeeeeeee, konačno ću i ja dobiti bar četvorku. Fala čika Beli. :otrča radosno u sobu:
Jasminka: Konačno. Ceeeepaj!!!
