Griz, naizgled prosta i seljacka hrana, bio je jedan od nasih najdrazih decijih obroka. Secam se da smo igrali fudbal ili izmedju dve vatre, bilo je i nekih decijih svadja, ali cim je necija keva sa prozora viknula: "Deco ajde na uzinu, kuvala sam griza!" mi smo zaboravljali na sve i odmah se nacrtali u kuhinji doticne gospodje. Ne bitno da li je bila moja, Gagijeva, Dusanova ili necija treca mama, jeli smo tu belu sirotijnsku delikatesu bar jednom nedeljno i druzili se svako vece. Mi smo voleli da ga jedemo sa neskvikom, a ako ga nije bilo (a uglavnom nije), stavljali smo malo cimeta na vrh. Onda jos casu mleka pa opet na fudbal! Eh vraca uspomene.