Ukratko - nerazumljivost, nepristupačnost i nedostupnost određenih pjesama. Stvar kojoj teže mnogi pjesnici i rok tekstopisci, a sastoji se u tome da stihovi nikako ne budu razumljivi na prvu, a često ni na drugu, treću, n-tu... Stvar koja bi bila razumljiva u nekom opresivnom režimu, gdje i "zidovi imaju uši", pa se autor boji da otvoreno iznosi svoje ideje. Međutim, u (relativno) slobodnom društvu, težnja ka hermetičnosti je za mene malo čudna pojava. Sve velike ideje i misli se mogu izraziti krajnje jednostavno i neposredno. Neki čak idu dotle da kažu da se hermetična poezija piše pod geslom "što nerazumljivije, to pametnije", ističući svoj intelekt i tjerajući čitaoce i slušaoce na razbijanje glave i dešifrovanje silnih simbola, metafora, alegorija.I to bi mu valjda bilo, radi nekih, jelte, kompleksa. Međutim, ne bih tek tako olako osudio stvaranje te poezije. Podržavam alegorije, metafore i simbole, ali samo onda kada oni mogu da kažu više nego što bi se moglo reći direktno, ako nose neku višeznačnost, neki dodatni element. Ali pisati zakukuljeno i zamumuljeno radi zakukuljivanja i zamumuljivanja mi ide na živce. Osim toga, čak i metafore, alegorije, simboli, ironije i sve ostalo mogu biti veoma jasni i shvatljivi i takvim bi figurama trebalo dati prednost. S druge strane, neki pišu takve tekstove koji bi se mogli na 1000 različitih načina protumačiti, uglavnom bezuspiješno, a pitanje je i da li sam pjesnik zna šta je htio reći. Vrijednost takvih potpuno hermetičnih pjesama, po meni, nije u njihovom značenju, jer ga je uglavnom nemoguće otkriti, nego u tome što nasd podstiču na razmišljanje u kome svako može da dođe do nekog svog značenja, ne vezanog za samu pjesmu. Tako da konačno, hermetična poezija ima tu jednu pozitivnu stranu, a to je podsticanje na razmišljanje i podsticanje na stvaranje vlastitih asocijacija, ali ona teško omogućuje da se u takvoj poeziji uživa, a takođe teško može da prenese pjesnikove ideje i emocije čitaocu. A za prenošenje čak i najuzvišenijih misli i ideja, kao i najtananijih osjećanja, nije potreban nikakav zapetljani jezik, i sve se to može izraziti vrlo neposredno i jednostavno. (npr. Dostojevski je pisao djela sa vrlo teškom tematikom, ali je sve svoje ideje izražavao na krajnje jednostavan i razumljiv način)

Sama hermetična poezija i muzika imaju svoju funkciju i ja ih kao takve poštujem. Međutim, takvu je poeziju mnogo teže kritikovati nego onu neposrednu, jer se hermetični pjesnik uvijek može izvlačiti kako je neshvaćen. Takođe, svakakva besmislica se teoretski može proglasiti za savršenu hermetičnu pjesmu. A ono što me zaista nervira nije ta poezija, nego oni ljudi koji je obožavaju samo zato što je hermetična. To im valjda dođe kao način dokazivanja da su mnogo inteligentni kad takve stvari kontaju, šta li? Ko takvu poeziju voli iz drugih razloga to je OK, ali mnogi, nažalost, izmišljaju druge razloge, a u suštini samo tripuju da su mnogo inteligentni zato što takve stvari čitaju ili slušaju, i pitanje je da li i sami sve to razumiju.