Ова ознака се на српском најчешће преводи као "комшијин вајерлес", и заправо даје могућност приступа интернету, док све трошкове сноси комшија. Корисници комшијиног вајерлеса се углавном деле на узорне кориснике који прегледају свој мејл једном у 5 дана, и на оне мање узорне који наређају једно 6 серијала неких серија са торената (у фул-ха-де резолуцији), па комшија, такозвани - сносилац трошкова, не може ни гугл да отвори. Неке варијанте између углавном не постоје.

Када овом јадном допизди да плаћа нет људима около, онда позове неког свог друга који је хакер у перспективи и овај му реши проблем тако што стави такозвану ЊЕП заштиту (мрзи ме да пребацујем лајаут), и назове мрежу "нема-качења", или "ај-пробај-сад-ако-можеш", или нешто слично што шаље врло јасну поруку у етар.

После овога за околне куће углавном више нема комшијиног-вајерлеса, осим за оне који су чули за "БТ4 и еиркрек", али та прича излази из оквира ове дефиниције, а богами и из оних законских оквира.