Мили Ђани чуда великога
у сред града железника
курац града, селендре големе
скочи блзу, скочи изнад реке,
камен узе, у уста га јебем,
старац гале тада проговара
узми блзу, узни овај камен
те га носи у мордоре сада
скоч дер брзо, пиво нам се лади
тада узну блзу тај камен
те га носи низ нишаву лагано
док му ветар косицу разгрће
дође комуналац
наплати му казну
наплати казну, узме му достојанство,
али неда млађани блзу,
те он казну зубима цепа,
казну цепа, руком јаје глади,
кад је било код пирота доле,
стаде блзу мало да одмори,
да одмори, каву да попије,
наручује четри турске каве,
да попије, главу да одмори,
тад отиде до штале,
узну коња, липицанера,
и ђиха за мордоре.
кад он би пред капију тамо,
пружа пасош, цариник одмахује,
бежи тамо, ти си лош човек,
нисам нисам, мајке ми,
ајде бежи чујеш шта ти кажем,
оде јбг, где са будалом да се расправља,
па се враћа, 5 ојра пружа
бакшкиш бакшиш колеге
узни слободно, овај узима
у том тренутку иза њега
14 ликова прилази и
честита му, он у неверици
кад оно у гумама дрога
као хвала ти брате и нуткају
му 50 евра, он узима јбг у
фазону могло је и боље шта
сад ни ово није лоше. кад
је био испред, позва овог, овај
узе и то је то.