Najcesce dete preterano ambicioznih roditelja, koje sa cetiri godine vec uveliko crta, cita i pise. Sa sest krece u skolu, vec govori minimum dva strana jezika, koristi internet (u edukacione svrhe) i svira najmanje dva insrumenta, od kojih se za jedan specijalizovao, pa ga svira i u muzickoj. Sa osam se raspravlja na naucno-filozofskim forumima i parira u nadjebavanju ostalim tamosnjim seronjama. Pobedjuje na svim zivim skolskim, opstinskim i gradskim takmicenjima, a na republickom se susrece sa sebi slicnima, pa je ishod neizvestan. U slobodno vreme ide na tenis, gimnastiku ili neki drugi sport (od toga kasnije odustaje, kada mu bude zafalilo vremena za druge aktivnosti) ili pogleda po koju naucnu emisiju. Dok su drugoj deci uzori miki maus, mocni rendzeri i dusko dugousko, on se ugleda na Ajnstajna, Njutna i mamu. Dok drugi idu na ekskurzije da piju i muvaju nesto, on ide iskljkucivo da bi video kulturne i istorijske znamenitosti.
Ako negde i izadje, to je u biblioteku, operu ili pozoriste (u poslednja dva iskljucivo sa mamom i tatom). Druzenje, devojke, pijancenje i zurke su za njega apstraktni pojmovi, kao i bilo koji drugi vid zabavljanja. U kasnim cetrdesetim, kada se osvrne oko sebe i ne vidi nista pored svega sto je stekao, hvata se za glavu i pita gde mu je bila pamet.